Izvor: Startit | Utorak, 20.10.2020.| 14:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako da država stimuliše frilensere, a ne da ih otera

Ilustracija (Foto: Pixabay / AlfredMuller)
Da li se državi isplati da vrši poreski pritisak na frilensere? Da li će se tako u budžet sliti više novca? Da li će ekonomija postati jača? Na sva ova pitanja sagovornici Startit Dnevnika odgovaraju negativno.

- Domaća ekonomija već dobija time što frilenseri ostaju u Srbiji i svoj novac troše ovde. Oni kroz PDV takođe doprinose poreskom sistemu. Mi pričamo o digitalno pismenoj populaciji žena i muškaraca čije su veštine konkuretne na međunarodnom tržištu. Lako je zato pretpostaviti da bi većina njih mogla lako da se snađe u bilo kojoj drugoj zemlji, ali oni odlučuju da ostanu u Srbiji - kaže Branka Anđelković, osnivačica i direktorka programa Centra za istraživanje javnih politka, koji godinama istražuje ovu oblast.

Ona ukazuje i na to da ne treba zaboraviti da frilenseri ne rade samo za strane klijente, oni su često i deo inovativnih poduhvata i startapa u Srbiji, čime omogućavaju da njihov uspeh bude realizovan u Srbiji. Na taj način oni doprinose ne samo srpskoj ekonomiji, nego i načinu na koji se naša zemlja percipira u svetu, a posebno kod investitora.

- U tom smislu, mogli bismo lako da izračunamo da Srbija stvarno mnogo više gubi nego što dobija poreskim pritiskom na određene grupe frilensera, koji još profesionalno uspsotavljaju svoje karijere.

Frilenseri koji najviše zarađuju regulisali plaćanje poreza

Ono što pokazuju računice Centra jeste da su frilenseri koji najviše zarađuju regulisali plaćanje poreza ili pokretanjem preduzetničke delatnosti ili osnivanjem nekog pravnog lica. Frilenseri o kojima je ovih dana reč zarađuju oko 80.000 dinara mesečno, prema istraživanjima Centra, tako da bi im posle plaćanja svih dažbina ostalo manje od 50.000 dinara.

Ista situacija je i s influenserima, koji se pominju u Saopštenju Poreske uprave, kaže Goran Zarić iz programa Nova pismenost, koji se upravo bavi influenserima i njihovim uticajem na društvo.

- Svi ozbiljniji influenseri uredno izmiruju obaveze za poreze i doprinose i deo su našeg tržišta medijskih usluga. Brendovi sa kojima oni sarađuju to od njih i zahtevaju — retko ćete naići na primer da veliki prehrambeni proizvođač ili marka sportske opreme plaća nekome honorar u koverti. Isti slučaj je i sa njihovim prihodima u vezi sa oglašavanjem na platformama. Novac od AdSensea, na primer, uredno leže na njihove preduzetničke račune, nakon što oni izdaju fakturu koja glasi na Google. Novom inicijativom Poreske uprave biće pogođene, paradoksalno, sitne ribe: ljudi koji i inače ne raspolažu dovoljnom količinom sredstava, pa svoje budžete dopunjuju angažmanom preko interneta, bilo kreiranjem sadržaja ili prodajom nekih intelektualnih usluga - opisuje Zarić.

Povećanje neoporezive osnovice

Da nema prostora za priču o ogromnim zaradama, govori i iskustvo Katarine Lukić, jedne od moderatorki grupe Upwork Srbija na Facebooku. Kako ona opisuje, put do uspešnog frilensovanja je dosta trnovit.

- Mnogi počinju sa malim i neredovnim uplatama, i dosta vremena prođe dok uopšte dođu u stadijum da mogu razmišljati o nekom pravnom obliku poslovanja. Pritom su uplate neredovne i kada dođe do napretka. Ono što mislim da bi mnogim početnicima pomoglo jeste da postoji određena neoporeziva suma veća od minimalca, od koje mogu da se pokriju životni troškovi i poslovni troškovi."

Povećanje neoporezive osnovice predlaže i Branka Anđelković, smatrajući da bi to bilo održivo i za državu i za frilensere. Drugi način jeste da se povećaju takozvani normirani troškovi, odnosno da frilenseri poreze plaćaju samo na 50% svoje zarade, što bi bio značajan skok, jer mnogi sada porez plaćaju na 80% svoje zarade.

Smanjenje poreza i doprinosa

Još jedna mogućnost je da radnici koji zarađuju manje od neke sume na godišnjem nivou, budu oslobođenji plaćanja poreza, kako je ustanovljeno u nekim zemljama. Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kao idealno rešenje vidi smanjenje poreza i doprinosa, smatrajući ih jako visokima, posebno kada se uporedi s količinom novca koja vam je potreba da preživite.

- Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život, dok to nije slučaj u Srbiji. Dodatan problem na sve jeste i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez — država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a da sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat - kaže Gajić.

Trošak za PIO i zdravstveno prebaciti na državu

Navodi i najčešći paradoks srpskih dažbina, a to je da "plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno, plaćamo doprinose za penziju, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je to samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske".

Kada su doprinosi i frilenseri u pitanju, neke države su to rešile na poseban način, koji Anđelković predlaže i za našu državu.

- Da bi nadomestile nedostatak poslodavca u zemlji i doprinose za PIO i zdravstveno koje bi poslodavac takođe trebalo da plaća, trošak je prebačen na samu državu. To bi bilo dobro rešenje i za Srbiiju u kojoj bi na ovaj način svojim učešćem država pokazala da joj je stalo da ovu zajednicu zadrži u Srbiji i stimuliše njen rad. Verujem da bi ova kombinacija predloga stimulisala frilensere da plaćaju porez i doprinose u Srbiji".

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.