Izvor: Beta | Subota, 17.10.2020.| 09:58
Izdvojite članak Odštampajte vest

MMF: Povećanja zarada u javnom sektoru Srbije treba da budu ograničena u 2021.

Ilustracija (Foto: Lavazzamoon/shutterstock.com, )
Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u razgovorima sa srpskim vlastima Jan Kejs Martejn izjavio je da u 2021. godini povećanja zarada u javnom sektoru Srbije treba da budu ograničena, da povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a da dodatna ad hok povećanja ili isplate treba izbegavati.

U pisanoj izjavi na kraju virtuelne posete Srbiji, u kojoj je izneo preliminarne nalaze, Martejn je naveo da je tim MMF-a vodio "produktivne razgovore" sa vlastima Srbije i postigao dogovor o politikama koje su potrebne za završetak pete, poslednje revizije Instrumenta o koordinaciji politika (PCI).

- Uspešan završetak revizije zavisi od ispunjavanja preostalih programskih uslova, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru okvirno je zakazano za početak januara 2021. godine - naveo je Martejn.

Na osnovu preliminarnih nalaza, tim MMF-a će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.

Martejn je naveo da se "realizacija programa generalno odvijala prema planu" i da se ekonomska aktivnost oporavlja posle naglog pada u drugom tromesečju 2020. godine izazvanog pandemijom korona virusa.

- Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 odsto u 2020. godini, a zatim porast od pet odsto u 2021. godini - napisao je Martejn.

Dodao je da se te projekcije zasnivaju na najnovijim podacima koji ukazuju na brži oporavak od ranije očekivanog.

- Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan - piše u izjavi.

Martejn navodi da su poreski prihodi premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali da će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će realizacija javnih investicija biti ubrzana u poslednjem tromesečju ove godine.

- U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet odsto BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60% BDP-a Srbije - naveo je šef misije MMF-a.

Dodao je da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu.

Naveo je da budžet Srbije za 2021. godinu treba da nastavi da podržava ekonomski oporavak, uz istovremeno očuvanje održivosti duga.

- Važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet - naveo je Martejn.

Dodao je da sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza posle određenih kašnjenja zbog pandemije, kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu.

- Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju - piše Martejn.

On navodi da su unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje od presudnog značaja.

- Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema - dodao je Martejn.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.