Izvor: Tanjug | Petak, 16.10.2020.| 15:40
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ministarstvo poljoprivrede planira izradu baze za organsku proizvodnju

Ilustracija (Foto: sezer66/shutterstock.com)
U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je recimo Austrija taj procenat kreće oko 20, izjavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Raketić.

On je učestvujući na onlajn radionici projekta Budućnost srpske industrije hrane u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane naveo da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000, uglavnom malih proizvođača.

- Organska proizvodnja biće sve značajnija. Uvažavajući to, Ministarstvo je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda - rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama.

Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila organska proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 mil EUR, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.

Govoreći o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, naveo je da trenutno imamo 46 proizvoda koji su zaštićeni na nacionalnom nivou i izrazio nadu da će se ova oblast regulisati zakonom.

Ova proizvodnja bi prema njegovim rečima mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi iz pojedinih krajeva Srbije. Ovo zato što malo veća proizvodnja ovakvih proizvoda traži i veće količine sirovina.

- Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja. To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju - rekao je Raketić.

Razgovaralo se i o deklarisanju hrane, što je prema Raketićevim rečima veoma složena tema, jer potrošači kroz deklaraciju hoće da dobiju što više informacija a proizvođači baš i ne žele da otkriju sve informacije. Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisana su i pravila koja moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kada ne smeju da se koriste netačne i neprecizne informacije.

Kada je reč o nepravilnostima pri deklarisanju, posebno je ukazao na one koje se tiču navođenja lekovitih svojstava koje hrana navodno ima.

Projekat Budućnost srpske hrane je pre svega okrenuta mladima, a Raketićev savet mladim proizvođačima jeste da osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.

- Pošto je uglavnom reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu - istakao je Raketić.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.