Izvor: B92 | Petak, 16.10.2020.| 08:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

Novi talas zatvaranja noćnih klubova bio bi kraj za čitavu industriju, apeluju predstavnici udruženja

Ilustarcija (Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Predsednik Udruženja barova i klubova Miša Relić izjavio je da bi novi talas zatvaranja značio kraj za većinu klubova, te da je veliki broj njih ugrožen.

Podsetimo, nakon vanrednog stanja tokom kog nisu radili, rad ugostiteljskih objekata obnovljen je 4. maja. Tada su propisane i mere za zaposlene, kao i za mušterije.

Vremenom su neke mere u vidu ograničenja radnog vremena uvođene i ukidane, a aktuelna propisuje da svi ugostiteljski objekti smeju da rade samo do 23 časa, čak i oni koji imaju bašte.

Miša Relić za B92.net kaže da su "skandalizovani načinom na koji se klubovi predstavljaju u javnosti" kao jedini odgovorni za koronu.

On navodi da od kada su klubovi pušteni u rad nije bilo povećanja zaraženosti i objašnjava da, "ako u prvih 20 dana od kada rade nije bilo povećanja zaraženosti znači da nije do klubova".

Restriktivne mere za ugostitelje ponovo su tema širom planete, pa je tako nedavno u Hrvatskoj objavljena odluka da im je zabranjen rad nakon ponoći, zabranjeni su i plesni podijumi, a dozvoljen je po jedan gost na svaka četiri kvadratna metra. Na svakih 50 osoba u objektima paziće po jedan kovid redar.

Predsednik hrvatskog Nacionalnog udruženja ugostitelja Marin Medak za tamošnje medije rekao je da su nove mere nerealne i da će ugostitelji, ako ih se budu pridržavali, svi redom propasti.

Još jedan talas zatvaranja bi, smatra Miša Relić, značio kraj i za 70% klubova u Srbiji.

- Već ih je 30% zatvoreno i ti ljudi su morali da otpuste sve radnike - kaže on i dodaje da "samo od klabinga u Beogradu živi 16.000 ljudi. Da ne pričamo o povezanim industrijama - distributerima, muzičarima..."

Relić je naveo da je veliki "broj kolega ugrožen".

- Očajanje je veliko, tražimo sastanak sa Vladom, pomoć od predsednika Aleksandra Vučića, Grada Beograda i molimo da se naši predstavnici čuju na Kriznom štabu. Imamo predlog rešenja i verujemo da zajedno možemo doći do opstanka naših poslova bez ugrožavanja zdravlja gostiju - naglasio je Relić i dodao da veruje da ima kolega koji nisu poštovali mere, ali da je veliki deo poštovao.

I pored velike zahvalnosti za minimalce od države, oni su, kako je ocenio, "samo omča oko vrata" jer će klubovi za ovih sedam meseci, od kojih pet meseci nisu uopšte radili, morati da plate rente, struju, doprinose u sledećoj godini, što je "nemoguća misija posle godinu dana zabrane poslovanja".

- Pretpostavka je da nećemo da radimo do marta. Prosečna firma će dugovati 9-12 miliona dinara državi za rentu, struju, doprinose za period u kom nam je rad bio zabranjen. Neprihvatljivo je da nam Grad Beograd naplaćuje rentu u vreme kada je na snazi zabrana poslovanja i tu očekujemo otpis tih računa - objasnio je on.

Novi udar bi bio kraj jer obećanja koja su dobili nisu ispunjena, ocenio je Relić.

Pored mera ograničavanja rada, država, ali i pojedinačni gradovi donosili su mere za pomoć ugostiteljima. Tako je u Beogradu smanjen iznos zakupa prostora za jul i avgust i to za 50%, dok su u Kragujevcu, na primer, ugostitelji bili oslobođeni plaćanja zakupa.


Katanci već spušteni u Crnoj Gori, Britaniji, Češkoj...

Novim merama nezadovoljni su i podgorički, kao i ostali crnogorski ugostitelji. Oni su uslovljeni da za stolom mogu biti samo dve osobe, te da rade samo do 22 sata. U Nikšiću i Pljevljima u potpunosti su zatvoreni ugostiteljski objekti već neko vreme, a po brojkama tome je blizu i Podgorica. U Britaniji nova ograničenja podrazumevaju zatvaranje pabova u pojedinim delovima zemlje, dok su pre par dana vlasti u Češkoj tamošnje barove, klubove i restorane zatvorile na tri nedelje.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.