Izvor: Politika | Četvrtak, 08.10.2020.| 08:59
Izdvojite članak Odštampajte vest

Svi štampaju novac, a od inflacije ni traga

(Foto: Family Business/shutterstock.com)
Zbog ekonomske krize izazvane pandemijom najznačajnije svetske ekonomije štampaju pare ili, kako to ekonomisti kažu, "vode ekspanzivnu monetarnu politiku". Međutim, sve to štampanje para ni u njihovom, a ni u našem slučaju nije dovelo do povećanja inflacije. A zašto u našem? Pa zato što podaci pokazuju da je i kod nas povećana novčana masa.

Prema ekonomskim pravilima, koja smo i mi naučili na teži način u doba hiperinflacije, više novca u opticaju dovodi do veće tražnje za robama i uslugama što posledično vodi povećanju cena, odnosno inflacije. Zašto sada toga nema?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da i u svetu i kod nas postoji nekoliko razloga za relativno malo ubrzanje inflacije uprkos snažnoj monetarnoj ekspanziji.

– Najvažniji razlog je snažno poverenje građana i privrede u posvećenost centralnih banaka održanju inflacije na niskom nivou. Stoga građani i privreda višak likvidnosti ne koriste kako bi kupili robe i usluge, jer veruju da će njihove cene biti stabilne. Umesto toga građani višak likvidnosti koriste za štednju iz predostrožnosti, a bogatiji za ulaganje u imovinu, kao što su nekretnine, hartije od vrednosti, zlato. Kao rezultat ovakvog ponašanja štednja građana i cene akcija i zlata u periodu krize rastu, dok cene nekretnina stagniraju ili rastu – kaže on.

Dakle, ističe Arsić, u uslovima poverenja u monetarnu politiku efekti monetarne ekspanzije se velikim delom ispoljavaju kroz rast štednje i rast cena imovine, dok je njihov uticaj na rast cena roba i usluga mali i javlja se s odloženim dejstvom.

– Makroekonomski posmatrano, monetarna i fiskalna ekspanzija ublažavaju pad tražnje građana i privrede za robama i uslugama i sprečavaju deflaciju, odnosno pad cena. Da nema fiskalne i monetarne ekspanzije, pad BDP-a bio bi znatno veći i dugotrajniji, dok bi cene roba i usluga opadale, kao što se to događalo tokom velikih recesija u prošlosti. To je bio slučaj tokom velike krize tridesetih godina prošlog veka – naglašava profesor.

Dodaje da su, kao odgovor ne ekonomsku krizu, centralne banke širom sveta primenile ekspanzivnu monetarnu politiku. Rezultat politike Evropske centralne banke je rast novčane mase u užem smislu M1 u julu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine 13,5%, dok je novčana masa u širem smislu M3 povećana 10,2%.

Monetarna ekspanzija u SAD je bila još snažnija, pa je novčana masa M2 u avgustu ove godine veća 23,3% nego u istom mesecu prethodne godine. Ekspanzivnu monetarnu politiku su sprovodile i male zemlje, poput Srbije, pa je novčana masa M1 u Srbiji u julu ove godini povećana 42,5% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je najširi monetarni agregat M3 porastao 17,6%.

Kod nas, pritisci na slabljenje dinara, koji su se javili krajem prvog kvartala, pojačani su od početka pandemije, usled čega je NBS do kraja avgusta prodala 1,5 mlrd EUR kako bi sprečila slabljenje dinara. Neto sopstvene rezerve NBS su se kao posledica prodaje deviza privredi i građanima smanjile, ali su ukupne rezerve povećane usled kupovine deviza od države.

Emisija dinara kroz povlačenje depozita sa računa države kod NBS (država je Narodnoj banci prodala veći deo od 2 mlrd EUR do kojih je došla zaduživanjem u maju, a potom te dinare u narednim mesecima potrošila) bila je znatno veća od povlačenja dinara kroz prodaju deviza od strane NBS, zbog čega je došlo do značajnog rasta monetarnih agregata. Ekspanzivna fiskalna politika i rast kreditne aktivnosti banaka ključno su uticali na rekordnu nominalnu stopu rasta M2 u julu ove godine od 17,6% međugodišnje, što predstavlja veliko ubrzanje u odnosu na prethodni period.

– U zavisnosti od razvoja epidemiološke situacije do kraja godine očekujem da ostanu pritisci na slabljenje dinara, a oni se mogu potencijalno pojačati u slučaju pojave drugog talasa epidemije u regionu i prolongiranja postojećih mera predostrožnosti za kretanje ljudi, a time i odlaganje jednog broja investicija – smatra Arsić.

U javnosti se postavljaju pitanja da li će monetarna ekspanzija uticati na ubrzanje inflacije u budućnosti, kako će uticati na kretanje kurseva i da li će se kamatne stope povećati. Slična pitanja u vezi s posledicama monetarne ekspanzije postavljana su tokom i nakon velike ekonomske krize iz 2008/09. godine.

Arsić smatra da se određeno ubrzanje inflacije u EU i SAD može očekivati u naredne dve-tri godine, ali ono verovatno neće biti značajno, što znači da će se inflacija povećati sa sadašnjeg nivoa od oko 0,5% na oko 2 do 3% godišnje.

– Rast kamatnih stopa na svetskom tržištu, kao odgovor na povećanje inflacije mogao bi se očekivati kroz dve do tri godine. Osim toga, može se očekivati i slabljenje valuta zemalja koje su imala snažniju monetarnu ekspanzije u odnosu na druge zemlje, kao što je to ove godine bio slučaj sa slabljenjem dolara i rublje u odnosu na evro. Iznadprosečna monetarna i fiskalna ekspanzija u Srbiji u odnosu na druge zemlje, formiraće pritisak ka slabljenju dinara, ali će NBS prodajom deviza verovatno neutralisati te efekte, a inflacija će ostati niska sve dok NBS drži kurs na fiksnom nivou – smatra Arsić.

Dodaje da su naše devizne rezerve velike, ali nisu neograničene, pa bi trebalo biti vrlo oprezan s ekspanzivnom monetarnom i fiskalnom politikom u uslovima politike de fakto fiksnog kursa dinara i visokog spoljnotrgovinskog deficita.

U prošlosti su mnoge zemlje u svetu doživele krah s takvom politikom, uključujući i bivšu Jugoslaviju, koja je nekoliko puta prošla kroz takvu situaciju, naglašava Arsić.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.