Izvor: eKapija | Utorak, 06.10.2020.| 13:54
Izdvojite članak Odštampajte vest

Region Zapadnog Balkana i dalje nedovoljno razvijen za javno-privatna partnerstva

(Foto: eKapija/Printskrin)
Region Zapadnog Balkana je i dalje nedovoljno razvijen za projekte javno-privatnog partnerstva (jpp), iako su značajni pomaci napravljeni u pravnom i institucionalnom okviru. Analiza Evropske investione banke (EIB) koja obuhvata period u poslednjih 10 godina, pokazala je da treba da se jačaju lokalne jedinice koje su ključne u strukturiranju ovakvih projekata, izjavila je danas Dubravka Negre, direktorka regionalnog predstavništva Evropske Investicione Banke (EIB) za Zapadni Balkan

Ona je na Trećoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu, koja je ove godine shodno merama prevencije koronavirusa, održana onlajn, istakla da lokalne jedinice moraju da imaju resurse kako bi mogle da upravljaju i nadgledaju proces realizacije - od procene ulaganja, te studije koliko jedan projekat doprinosi.

Ona je napomenula i da je jedan od problema u razvoju projekata JPP, i to što javnosti nije dovoljno objašnjeno zašto ovakvi projekti mogu da donesu korist, kao i da postoji antagonizam ka ovakvim investicijama.

- Motivacija javnog sektora nije dovoljno iskomunicirana. Takođe, uključenost međunarodnih institucija, kao što su IFC, EBRD, EIB, je značajna. Međutim, ni njihova prisutnost ne garantuje uspeh na dug rok. Nije dovoljno samo zatvoriti transkaciju, već je potrebno nadgledati, upavljati ugovorima, ukoliko dođe do promena na trištu, to je jedan proces koji javni sektor mora da iznese sa privatnim partnerom – napominje ona.

Kako dodaje, polovina zatvorenih transakcija u EU je finansirana od investitora koji nisu ni međunarodne instucije ni komercijalne banke, dok takvih investitora u ovom regionu i dalje nema, što je jedan od limitirajućih faktora za razvoj ovakvih projekata.

- Takođe, jedan od problema je i evidentiranje na centralnom nivou onih transakcija koje se dešavaju na lokalu. Ukoliko dođe do problema, vlade moraju da preuzmu te obaveze iako nemaju evidenciju – napominje Nagre.

Kako zaključuje, potreba ipak, za ovakvim partnerstvima postoji, i navodi podatak da se svega 7% vode prečišćava u Srbiji.

- To jasno govori u potrebi ulaganja. Javni sektor neće moći da isfinansira sva neophodna ulaganja pogotovo u datim uslovima krize, gde se javni dug već povećao i povećavaće se usled fiskalnih mera za pomoć privatnom sektoru. A pitanje je i u budućnsoti kako će i da li će privatni sektor moći da isfinansira projekte – navodi ona.

Negre je iznela i uočavanja EIB kada je u pitanju tržište javno-privatnih partnerstava u EU, što uključuje Tursku i zemlje Zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima, vrednost transakcija u 2019. godini iznosila je oko 10 mlrd EUR, što je 30% manje nego u 2018, a očekuje se da će u 2020. usled koronakrize, biti još manja.

- Broj transakcija se takođe, smanjio na 29 u 2019. od 38 u 2018, i to je najmanji broj transakcija još od 1996. godine, što znači da je 2019. pokazala negativna pomerenja, a zbog korone se očekuje još manji broj u ovoj godini.

Kako napominje, razlog za to jeste i to što je u prethodnoj godini 55% transakacija bilo takvo gde su vlade plaćale naknadu privatnom partneru, što je manji broj nego 2014, kada broj takvih transkacija iznosio čak 89%

- To nam govori da se povećao broj koncesija i onih transakcija gde korisnici plaćaju uslugu za pruženu vrednost – kaže Negre.


JPP prepoznata na lokalnom nivou


Jovanka Atanacković, pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, istakla je na konferenciji da tokom pandemije virusa korona, sektor građevinarstva nikada nije stajao i da je to svakako doprinelo dobrim globalnim ekonomskim rezultatima koje je zemlja uprkos kovidu ostvarila ove godine.

- Zahvaljujući tome moći ćemo da nastavimo dalje i u izgradnji puteva i železnice, gde očekujemo da sledeće godine završimo i brzu prugu od centra Beograda do Novog Sada i da završimo deonicu Preljina- Požega - najavila je ona.

Prema njenim rečima radiće se na tome da Srbija u naredne dve do tri godine u svim oblastima građevinarstva, bude u prvih 10 zemalja u svetu što će otvoriti puteve za nove investicije.

- To bi značilo mogućost novih ulaganja ne samo u velikim kapitalnim inesticijama koje sprovodi država već i u privatnom sektoru, što je veoma jer i privatni sektor treba da ima mogućnost da u dobrom poslovnom okruženju napravi nove investicije - rekla je Atanacković.

Ocenila je kao veoma dobro da pored stalnih međunarodnih finansijskih partnera stižu i novi, kao što je Američka razvojna banka, DFC sa veoma velikim investicionim fondom.

- Ovo je još jedan od pokazatelja da je kod nas stvorena odlična klima za investitore. Ne samo strane već i domaće - navodi.

Prema njenim rečima, sve se to dobro odražava i na javno-privatno partnerstvo i mogućnost novih projekta u tom partnerstvu a Zakon koji reguliše ovu oblast je usklađen sa evropskim standardima

- Javna privatna partnerstva su do sada uglavnom prepoznata na lokalnom nivou i najviše se odnose na komunalne infrastrukturne projekte. Kada govorimo o državi jedan od najvećih i najvažnijih projekata iz ovog partnerstva svakako je koncesija Aerodroma Nikola Tesla, vredna 1,46 mlrd EUR a zatim koncesija koja se tiče deponije u Vinči - podseća Atanacković.

Ona se osvrnula i na vest da prema globalnom indeksu koji se bavi time koliko se vlasnici nekretnina osećaju sigurno Srbija je na desetom mestu u Evropi, a na 14 u svetu.

Navela je da se prema ovom indeksu čak 97% vlasnika nepokretnosti u Srbiji oseća sigurno, jer znaju da im nepokretnost neće biti oduzeta mimo njihove volje.

To je prema njenim rečima još jedan u nizu dobrih rezultata kojima se država može pohvaliti.


Gubici u transportnoj industriji


Vladimir Bešlagić, partner u revizorsko-konsultanskoj kući Deloitte Srbija rekao je da koronavirus u jednom komentu ograničio i samo kretanje, što je kao posledicu imalo velike gubitke određenih industrija.

Prema njegovm rečima, jedna od takvih industrija je i transportna.

- Preduzeće Putevi Srbije imaju gibitak od nenaplaćenih putarina više od trećine, što je veliki udarac na skroman budžet, a da ne pričamo o aerodromima i sa čime su se sve susreli naši francuski partneri - kaže Bešlagić.

On ističe da je, stoga, bitno da kod ovakvih projekata imamo jasnu lokaciju rizika i da svaka od strana nosi rizik kojim najboje može da upravlja.

- Videli smo da dokle god smo imali državu koja je preuzimala na sebe rizik tražnje, imali smo mnogo više realizovanih projekata, nego sada kada se taj rizik preneo na koncesiju privatnog korisnika i to se odrazilo na potrebu za relizacijom – kaže on.

Napominje da su prioriteti različiti, te da je interes privatne strane da ostvari profit, a da je imovina tj. aset prioritet javne strane.

- Moramo da pomognemo privatnoj strani da prepozna da je to bezbedan ambijent i da dođe da uloži novac – kaže Bešlagić.


Promene u lancima snabdevanja


Campbell Kier, viši savetnik za infrastrukturu korporacije British Expertise International je istakao da je koronavirus doneo, a da će tek zahtevati, velike promene u lancu snabdevanja.

On je rekao da niko nije mogao da predvidi da će ovaj virus poprimiti razmere pandemije te da je zbog toga virus imao razrajuć uticaj na zdravstvo, kao i da je ostavio ekonomske i socijalne posledice.

- Videćete da mnoge ekonomije, vlade i kompanije, traže promene u lancu snabdevanja, ne samo u zdravstvu već i kada je hrana u pitanju. Virus je pokazao i velike slabosti avio-industrije ali i ugostiteljstva, i takođe, doneo promene u navikama i ponašanju ljudi – kaže Kier.

On je ukazao da se znatno povećala onlajn kupovina, da se manje putuje, te da su određeni sektori pretrpeli velike gubitke dok su drugi zabeležili rast.

- Vidimo sada je online kupovina zaživela, da se više hoda i pešači, kao i da se više voze bicikli. Stoga, sada su značajna ulaganja u metro, upravljanje vodosnabdevanjem a u narednom periodu veoma će biti važna saradnja kompanija i vlada - navodi Kier.

Organizator konferencije je kompanija TGI Group International. Konferencija se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Britanske Ambasade u Begradu, kao i Komisije za javno-privatno partnerstvo Vlade Republike Srbije, a podržale su je kompanija Deloitte Srbija, advokatska kancelarija JPM Janković Popović Mitić, kompanije SEI Smart Energy Investment i COLENCO Ltd.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.