Izvor: Blic | Četvrtak, 01.10.2020.| 18:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Iz Srbije otišlo skoro 700 mil EUR u dva poreska raja, Hong Kong i Singapur

Singapur (Foto: YouTube/screenshot)
Iako je Evropska unija i ove godine dodala nekoliko novih zemalja na svoju "crnu listu" poreskih oaza, odnosno novčanih rajeva u koje godišnje i iz Srbije odu milioni evra, veliki broj srpskih firmi i dalje posluje na ovim teritorijama. Ipak, najnoviji zvanični podaci govore o drastičnom obrtu u poslovanju domaćih privrednika sa ofšor zonama.

Podaci NBS, naime, pokazuju da je ove godine najviše novca iz Srbije otišlo prema dve ofšor zone na Dalekom istoku. Kipar, koji je nekad bio vrlo popularna destinacija, više nije na vrhu liste, a prvo i drugo mesto, na iznenađenje mnogih, zauzeli su Hong Kong i Singapur. U ova dva poreska raja za prvih osam meseci ove godine iz Srbije je otišlo skoro 700 mil EUR, što je više od 90% ukupnih transfera Srbije za ofšor zonama.

- Dosta naših poslova se pomerilo na Daleki istok, pa su u istom smeru otišle i ofšor kompanije. Takođe, članstvo u EU praktično je poništilo značaj Kipra, Malte ili Gibraltara kao ofšor zona, jer su i u njima uvedena stroga pravila vođenja knjiga, obavezne revizije i finansijske discipline uopšte. Tako su firme u ovim zemljama izgubile karakter pravih ofšor kompanija - objašnjava u razgovoru za Blic Biznis Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, i podseća da je Kipar ranije zaista bio vodeći u ovom segmentu.

Sagovornik Blica navodi da se prilično menjaju i delatnosti u kojima posluju ofšor kompanije, pa su tako sve brojniji poslovi koji ranije nisu ni postojali, a koji su prikladniji za ovakvo poslovanje. Na primer, sada je veći fokus na usluge i vlasnici traže poslove u kojima nema velikog transporta robe ili glomaznih fabričkih pogona.

- Ranije, dok su ofšor zone bile potpuno liberalne, ove kompanije su vlasnicima služile samo da imaju potvrdu da poseduju firmu u drugoj zemlji, ništa drugo im nije trebalo. Sada se menja regulativa i sve više sužavaju mogućnosti za neko specifično poslovanje sa ofšorom - zaključuje Kovačević.

Najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 mil EUR.

Najznačajnije transakcije u prvih osam meseci ove godine odnose se na promet ostvaren sa Hong Kongom (546,1 mil EUR), Singapurom (129,2 mil EUR), Britanskim Devičanskim Ostrvima (19,7 mil EURa), Libanom (9,6 mil EUR) i Lihtenštajnom (7,6 mil EUR).

Kako za Blic Biznis navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura (23%), eksploataciju ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (16), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10), trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo (8%), proizvodnju računara i periferne opreme (6) i eksploataciju sirove nafte (4%).

Eurostat je kao off-shore zone klasifikovao sledeće države i teritorije: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Kong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.