Izvor: Beta | Petak, 25.09.2020.| 13:56
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kvartalni monitor: Prognoza pada BDP-a Srbije u 2020. i dalje 3%

Ilustracija
Ilustracija (Foto: archerix/shutterstock.com)
Srbija bi 2020. mogla imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3%, iako najnoviji podaci pokazuju da rezultat može biti bolji, za sada treba zadržati ovu procenu zbog neizvesnosti u vezi sa epidemiološkom situacijom do kraja godine, rečeno je danas na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

- Privreda Srbije, slično kao i druge evropske privede, u toku drugog kvartala ove godine imala je značajno pogoršanje situacije. Došlo je do pada BDP za 6,4%, izvoz i uvoz su opali za oko 20%, a strane direktne investicije su opale za 35%. U istom periodu došlo je do velikog povećanja fiskalnog deficita i do rasta javnog duga - kazao je glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

On je podsetio i da je manji pad ekonomije u Srbiji, u odnosu na druge zemlje, rezultat toga što je Srbija u krizu ušla sa nešto većom stopom rasta, ali i toga što, kao manje razvijena država, u strukturi privrede ima veće učešće proizvodnje egzistencijalnih proizvoda poput hrane i pića, uz manje učešće trajnije potrošnih i investicionih dobara, a nema ni veliko učešće proizvoda koji su povezani sa epidemiološkim rizicima, poput turističkih usluga i slično.

- Ipak, ako ove rezultate poredimo sa rezultatima u drugim evropskim zemljama, možemo da ocenimo da su rezultati privrede Srbije u ovom periodu nešto bolji - rekao je Arsić.

Ukazao je da je za Srbiju i druge evropske zemlje važno što je od juna došlo do relativno značajnog poboljšanja prvredne situacije.

- Oporavila se privreda Nemačke i drugih zemalja, uklučujući privredu Srbije, tako da su sada procene rezultata privrede Srbije u ovoj godini povoljnije nego što su bile pre dva ili tri meseca - rekao je Arsić.

Procene koje se prave za evropske zemlje u avgustu i septembru, kako je dodao, smanjuju njihov pad u odnosu na prognoze koje su postojale pre nekoliko meseci.

- To znači da će, na osnovu sada raspoloživih podataka, evropske privrede, pa i privreda Srbije, imati putanju koja će približno odgovarati latiničnom slovu V - kazao je Arsić.

Naveo je i da su moguća nova izneneđenja, koja bi bila posledica novog talasa epidemije i uvođenja strožih epidemioloških mera ili iznenađenja koja bi bila posledica pandemije, poput krize javnog duga ili bankarske krize u nekoj zemlji, zbog čega su dugoročnije prognoze neizvesne.

- Važno je imati u vidu da će ova kriza, čak i ako bude kratkotrajna, ostaviti trajne negativne posledice za većinu privreda koje će se ispoljavati kroz povećanje javnog duga. U Srbiji će to povećanje javnog duga iznositi osam do devet procentnih poena, pa ćemo dostići dug od oko 60 odsto BDP-a, a u drugim zemljama to povećanje će biti još i veće - rekao je Arsić.

On je upozorio da će doći i do rasta procenta loših kredita.

- To je za sada odloženo reprogramom kredita, ali kada on istekne, sigurno će za nekoliko procentnih poena biti više loših kredita nego što je to sada slučaj - naveo je on.

Dodao je i da se može očekivati rast stope nezaposlenosti.

- Taj rast je odložen, jer tržište rada u Evropi reaguje sa kašnjenjem zbog relativno stroge regulacije, a osim toga sve evropske države su primenile programe pomoći preduzećima ili direktno radnicima koje imaju za cilj da se očuvaju radna mesta i u preduzećima koja nisu radila tokom krize - ukazao je Arsić.

Prema njegovim rečima, ako se početkom naredne godine dostigne predkrizni nivo privredne aktivnosti, rast nezaposlenosti neće biti naročito veliki.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.