Izvor: Startit | Četvrtak, 24.09.2020.| 11:03
Izdvojite članak Odštampajte vest

Razvijena tehnika kojom računar stvara slike bazirane na mislima, sa preciznošću od 83%

(Foto: Dmitry Kalinovsky/shutterstock.com)
Univerzitet u Helsinkiju napravio je neuralne mreže koje vrlo uspešno "procenjuju" o kakvim licima volonteri razmišljaju.

Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju razvili su tehniku kojom računari prave vizuelne modele tako što prate signale ljudskog mozga, objavljeno je u studiji u magazinu "Scientific Reports".

Pomoću novog interfejsa, računar pokušava da "zamisli" o čemu čovek razmišlja i na osnovu toga pravi potpuno novu informaciju — izmišljene slike koje do sada nisu viđene. Do sada su slični projekti uspevali da obave jednosmernu komunikaciju od mozga do kompjutera, i da npr. ispišu slovo ili pomere kursor na ekranu.

Prema dostupnim informacijama, ovo je prvi put da se istovremeno obrađuju moždani signali i računarsko predstavljanje informacija, i to korišćenjem veštačke inteligencije, javlja EurekAlert!.

Istraživači ovu metodu nazivaju "neuroadaptivno generativno modeliranje. Oni su okupili 31 volontera kojima su prikazane slike raznolikih ljudi generisane AI tehnikama, dok je beležen njihov EEG.

Volonteri su se koncentrisali na određene karakteristike lica koja su posmatrali, poput toga da li izgledaju staro ili se smeju. EEG je zatim poslat neuralnim mrežama, koje su "procenjivale" o kakvim licima su subjekti razmišljali. Generisane slike su, na kraju, pokazivane volonterima koji su u čak 83% slučajeva potvrdili da je računar pogodio o čemu su razmišljali.

Međutim, generisanje slika ljudskih lica je samo jedna potencijalna primena tehnike, istraživači skreću pažnju. Studija je pokazala mogućnost da kompjuteri unaprede ljudsku kreativnost.

- Ukoliko želite da nacrtate nešto, ali niste u mogućnosti da to uradite, računar vam može pomoći da ostvarite svoj cilj. On može da posmatra na šta je usmerena vaša pažnja i da predvidi šta želite da stvorite - izjavio je član tima.

Najambiciozniji cilj projekta je dublje shvatanje ljudske percepcije i "pozadinskih" procesa uma.

- Ova tehnika ne prepoznaje misli, već reaguje na asocijacije koje imamo sa raznim mentalnim kategorijama. Dakle, nije moguće rekreirati identitet određene ‘stare osobe’, ali možemo shvatiti šta učesnik u eksperimentu povezuje sa starošću. Zbog toga mislimo da je moguće da dobijemo novi uvid u društvene, kognitivne i emotivne procese - dodaje jedan od istraživača.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.