Izvor: Startit | Utorak, 22.09.2020.| 09:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Rajko i Domino, roboti iz Srbije koji će automatizovati industriju

Ilustracija (Foto: Willyam Bradberry/shutterstock.com)
Četvrta industrijska revolucija, koja podrazumeva kompletnu digitalizaciju i automatizaciju proizvodnih procesa, u poodmakloj je fazi. Jedan segment, ipak, još nije dovoljno razvijen, ni kod nas ni u svetu, a to je autonomni unutrašnji transport baziran na inteligentnim mobilnim robotima.

U inovativne delatnosti na tom polju ulažu se napori i u domaćim okvirima, pa je tako istraživački tim Mašinskog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1. septembra zvanično otpočeo rad na dvogodišnjem projektu MISSION4.0, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.

Cilj srpskih istraživača je da projektom iz oblasti robotike i veštačke inteligencije dođu do saznanja koja će potencijalno unaprediti proizvodne delatnosti. Prema njihovim rečima, digitalizacija, koja je evidentna u Srbiji, ali mahom u javnom sektoru, trebalo bi da "uplovi" i u proizvođački sektor, u privredu i industriju, te da privatni sektor takođe prepozna i podrži naučnoistraživački rad, shodno usvojenoj Strategiji razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji.

- Ceo ovaj projekat doživljavam patriotski - za Startit Dnevnik govori dr Zoran Miljković, redovni profesor Mašinskog fakulteta i rukovodilac projektom MISSION4.0:

- Strane proizvodne kompanije koje već dolaze u Srbiju, treba da znaju da ovde mogu da rade i na razvoju svojih proizvodnih tehnologija, s našim ljudima. Može da zvuči arogantno ili prepotentno, ali tako je. Mi ovde stvaramo stručnjake i imamo neophodno znanje.

Krajem 2019. godine, Fond za nauku raspisao je konkurs u okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije. Na konkurs se prijavilo 70 projektnih predloga, a posle višemesečne procedure, koja je podrazumevala evaluaciju od strane isključivo inostranih eksperata, prihvaćeno je ukupno 12 projekata. Među njima je i predlog Mašinskog fakulteta u Beogradu.

- Još u trenutku prijavljivanja imali smo razvijen prvi prototip, čiji akronim RAICO (Robot with Artificial Intelligence based Cognition) ukazuje na to da je reč o mobilnom robotu koji je inteligentan, baziran na veštačkoj inteligenciji i ima kognitivne sposobnosti - objašnjava profesor Miljković.

Dodaje da su prilikom prijavljivanja projekta naveli da već imaju robota sa dva sofisticirana "oka", odnosno dve kamere, ultrazvučnim senzorima, te razvijenim inteligentnim upravljanjem.

U Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju, realizovano je okruženje koje je za robota potpuno nepoznato. Uz korišćenje i analizu informacija koje dobija od senzora, a pre svega dve kamere, RAICO je u stanju da odredi na kojoj udaljenosti se nalazi određeni objekat kome treba da priđe i kojim treba da manipuliše, a i koje je prepreke potrebno izbeći tokom autonomnog kretanja.

Prema rečima profesora Miljkovića, to su ozbiljne kognitivne sposobnosti robota, ali nisu i konačni cilj.

- U međuvremenu smo zaključili da je za postizanje optimalnih rezultata potrebno da proširimo ideju. Nakon što smo krajem januara 2020. predali predlog projekta, nastavili smo s radom i ustanovili da bi nam još jedan mobilni robot, takođe s kognitivnim sposobnostima, koji se kreće uspešnije od prvog, odnosno može da ostvari "glatke" putanje u svim pravcima, umnogome pomogao u dokazivanju polaznih stanovišta. Tako je nedavno nastao DOMINO (Deep learning based Omnidirectional Mobile robot with Intelligent control).

Dva laboratorijska prototipa moći će da uspešno međusobno komuniciraju, uz odbijanje "sajber napada", da se izbegavaju tokom obavljanja robotskih zadataka, ali i rešavaju "konflikte". U slučaju da dođe do greške i oba robota krenu ka ostvarivanju istog cilja, napredni algoritmi, zasnovani na tehnikama veštačke inteligencije, poput veštačkih neuronskih mreža i biološki inspirisane optimizacije, pomogli bi im u odlučivanju čiji će robotski zadatak dobiti prioritet.

Kada se pomoću Rajka i Domina dođe do očekivanih rezultata u laboratorijskim uslovima, ti rezultati će moći da se implementiraju i u industrijskoj proizvodnji.

- Industrijski mobilni roboti, projektovani po modelu naših malih laboratorijskih prototipova, imaće neuporedivo veću nosivost i snagu, biće robusniji i mnogo skuplji - nastavlja profesor Miljković:

- Ideja je da u određenom proizvodnom sistemu, npr. automobilskoj ili prehrambenoj industriji, budu deo potpuno digitalizovanog i automatizovanog unutrašnjeg transporta, gde kretanja nisu programirana da budu striktna, odnosno da se ostvaruju u tzv. fiksnoj automatizaciji.

Upravo tome i teži četvrta industrijska revolucija, pojašnjava profesor. Mobilni robot treba da bude učen dubokim mašinskim učenjem da izvršava zadatke, inteligentno, i to s kognitivnim sposobnostima, ali uz još jedan uslov i izazov - da bude autonoman i sam donosi odluke tokom kretanja i rada na zadacima.

- Zamislimo situaciju da jedan robot mora da obavi tehnološki zadatak manipulacije delovima, a drugi tom prilikom treba da mu se skloni s puta. Tu bi se pojavio problem. Dok jedan vrši prepoznavanje, odlazak, uzimanje ili postavljanje nekog dela ili polaznog materijala za mašinsku obradu, druga mašina čeka svoj red da obavi zadatke. Zašto bi ona čekala da prva završi tehnološki zadatak, pa tek onda i ona odradila slično na drugom položaju u okviru tehnološkog sistema? Naš je cilj da stepen iskorišćenosti mašina alatki i industrijskih robota bude što viši, jer upravo tu nam "curi" novac. Kako smo utvrdili, izgubljeno tehnološko vreme je preko 40% - kaže Miljković.

Nezavisni strani stručnjaci visoko su ocenili projektni predlog Mašinskog fakulteta u Beogradu. Ipak, kako profesor Miljković dodaje, oni smatraju da su ciljevi preambiciozni i da za dve godine ne mogu biti do kraja ostvareni:

- Nama takav stav predstavlja dodatni izazov i motivaciju. Naravno, ako Fond za nauku RS bude zadovoljan našim rezultatima i ako opravdamo uložena budžetska sredstva, sigurno ćemo konkurisati za još jedan dvogodišnji ciklus. Tako bismo zaokružili celinu naše zamisli, uključujući još neke važne aspekte koji bi bili dalja nadgradnja, a koje već sada sagledavamo.

Projektni tim čini 14 naučnika i mladih istraživača, a ono što ga izdvaja od mnogih jeste činjenica da u njemu učestvuje čak šest naučnica. To znači da je ravnopravnost polova ostvarena sa čak 43% , što je iznad evropskog proseka i očekivanja za tehničko-tehnološke nauke.

- Naše aktivnosti podrazumevaju objavljivanje vrhunskih radova u svetskim naučnim časopisima izuzetnih vrednosti, definisanje i verifikaciju tehničkih rešenja na nivou novih metoda i algoritama, održavanje različitih radionica kako bismo upoznali sve zainteresovane subjekte, gde planiramo da delimo sva ta saznanja i da ih proveravamo s drugima, i to shodno principima "otvorene nauke". Želimo javnosti da poručimo: Ljudi, mi radimo to temeljno i imamo verifikovane opipljive rezultate. Ako imate potrebu da ih koristite, mi smo tu. Imamo saznanja i iskustvo, imate sve to ovde, u našoj domovini Srbiji - zaključio je Zoran Miljković.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.