Izvor: eKapija | Nedelja, 20.09.2020.| 14:28
Izdvojite članak Odštampajte vest

Koje koristi nam donosi saradnja sa američkom korporacijom DFC?

Ilustracija (Foto: Jan Willem van Hofwegen/shutterstock.com)
Dan uoči dolaska američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beograd, sa budžetom "teškim" više od 60 mlrd USD iz kojeg se očekuje da će "preliti" dovoljno i u korist Srbije, poznato je da će otvaranje američke kancelarije doneti podstrek investitorima, jeftine kredite, te i političko i ekonomsko liderstvo Srbije u regionu. Ali, pod kojima uslovima, kako i na koji način, još se ne zna, te stručnjaci ocenjuju da bi trebalo sačekati sa procenama, pre nego što se odluka oceni "istorijskom".

U Vašingtonu je, podsetimo, 4. septembra potpisan bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Osim obaveze Prištine da pristupi "mini Šengenu" i dogovorene izgradnje autoputa i železničke pruge do Prištine, bitan segment sporazuma tiče se i kancelarije DFC-a u Beogradu, čije je otvaranje ocenjeno kao veoma pozitivno, te da će shodno tome, obezbediti kredibilnost procesa ekonomskog razvoja zemlje, pomoći kreditnom rejtingu i dovesti nove investitore.

Šta je DFC?

DFC je uspostavljen usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova za razvoj 2018. godine, ali je zvanično počeo da radi u januaru ove godine. On podstiče privatna ulaganja u zemlje u razvoju u raznim sektorima, uključujući infrastrukturu, energetiku i zdravstvo.

Takođe, smatra se najznačajnijom promenom ekosistema inostrane pomoći SAD-a u ovom veku i kritičnim oruđem za suprotstavljanje Kini, kaže za naš portal Ivan Nikolić, sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

On objašnjava da u formalnom smislu DFC je sukcesor moćnog OPIC-a tj. državne agencije SAD koja postoji od 1971. formirane za podršku, tj. osiguranje, investicijama privatnog sektora SAD u zemljama u razvoju, a objedinjuje i aktivnosti Razvojnog kreditnog tela Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

- DFC ima još jači razvojni mandat od OPIC-a. Nove razvojne mogućnosti uključuju veći finansijski kapacitet (60 mlrd USD, za razliku od OPIC-ovih 29 mlrd USD), povećan naglasak na međuagencijskoj saradnji, veću fleksibilnost u radu sa kompanijama koje nisu iz SAD-a, nadležnost za kapitalno finansiranje i sposobnost davanja zajmova i garancija u lokalnoj valuti kako bi se investitori zaštitili od rizika promene valute. DFC podstiče privatna ulaganja u zemlje u razvoju u širokom spektru sektora, uključujući infrastrukturu, energetiku i zdravstvo – objašnjava Nikolić.

Obaranje ruku SAD-Kina

Odluku da se kancelarija DFC-a otvori u Beogradu, politički analitičari su ocenili kao odlučan potez SAD-a da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, te da stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu. Međutim, kako i na koji način će to uticati na saradnju Srbije, kao i na nvesticije drugih zemalja poput Kine ali i Rusije?

Milan Krstić FPN, asistent sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da je otvaranje kancelarije DFC-a u Srbiji svakako dobra stvar koja će ići u korist poslovnoj zajednici, ističući da prisustvo DFC u Srbiji nije sporna tačka za Moskvu ili Peking.

(Foto: cybrain/shutterstock)
- Ova relativno mlada američka finansijska institucija mogla bi da bude od koristi srpskim privrednicima i sam njen dolazak je i pozitivan signal za nove investitore sa Zapada. Otvaranje ove kancelarije, kao jedne od prvih kancelarija DFC-a van Vašingtona, i simbolički šalje poruku o približavanju Vašingtona i Beograda. Ipak, ne mislim da će samo prisustvo DFC u Srbiji na bilo koji način ugroziti saradnju sa Kinom, Rusijom i drugim akterima u različitim domenima od strateške važnosti. Prisustvo DFC u Srbiji nije sporna tačka za Moskvu ili Peking – konstatuje Krstić.

Ono što je bitnije, kaže Krstić, je da ne bi trbelo brzati sa procenama i zaključima, dok ne budu poznati svi detalji ove saradnje.

- Još uvek ne znamo koliki će biti obim njihovog prisustva u Srbiji i koliko ća novca biti odvojeno za potrebe kreditiranja i finansiranja projekata u srpskoj privredi. Dok se to ne sazna, kao i dok se ne sazna pod kojim će se to uslovima dogoditi, ne treba žuriti sa procenama da je reč o "istorijskom događaju" – ističe Krstić.

On napominje da bi ovu saradnju možda u perspektivi mogle da ugroze tek neke druge odredbe dokumenta potpisanog u Vašingtonu, poput onih koji se tiču 5G opreme ili diversifikacije izvora energenata.

Na ovu temu, se početkom nedelje, oglasila i premijerka Srbije, Ana Brnabić. Ona je na otvaranju Centra za inovacije i digitalni razvoj kompanije Huawei, odgovarajući na pitanja novinara o mogućem uticaju nekih tačaka Vašingtonskog sporazuma na odnose sa kompanijom Huawei, istakla da ni Srbija nije zainteresovana za nepouzdane tehnologije.

- Interes nam je da tender za uvođenje 5G mreže bude otvoren i transparentan, uz poštovanje međunarodnih standarda, što upravo podrazumeva pomenuti sporazum – rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, ono što ćemo uvoditi, kad je u pitanju 5G mreža, moraju biti međunarodni standardi, koji se poštuju svuda u svetu. O tome je kako je rekla, razgovarala i sa predstavnicima kompanije Huawei, i podvukla da su obe strane "apsolutno isto" razumele tačku sporazuma "da Srbija mora da ima otvoren i transparentan tender za partnere, kada bude došlo vreme za 5G mrežu."


Kakvi su benefiti za poslodavce u Srbiji

Vest o otvaranju Kancelarije DFC-a su, kako državni vrh Srbije, tako i politički analitičari, ekonomisti ali i predstavnici poslovne zajednice, ocenili veoma dobrom. Rečeno je da će otvaranje DFCa- imati značaj za različite industrije te i da će pružiti šanse mnogim preduzećima. Kakve konkretno benefite će imati i na koji način će preduzeća u Srbije moći da ih ostvare?

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) kaže da dolazak DFC ukazuje na čvršću privrednu saradnju između Sjedinjenih Država i Srbije, što daje značajan podstrek stranim investitorima i kreditorima da otpočnu i nastave svoje poslovne operacije u našoj zemlji i regionu.

Ilustracija (Foto: Milos Muller/shutterstock.com)
- DFC je specijalizovana u oblasti privatnih projekata, tako da se očekuje podrška sektorima energetike, cirkularne ekonomije, informacionih tehnologija i generalno prerađivačke industrije. Posebno je od značaja što bi kroz saradnju sa DFC mogao biti podržan sektor preduzetništva i malog biznisa, sa koncentracijom na žensko, omladinsko i porodično preduzetništvo. Najavljeno je i da će američke finansijske institucije pomoći i u finansiranju kritične infrastrukture, što podrazumeva ulaganja u putnu, železničku i energetsku mrežu, čime bi se povezala privreda Srbije sa tržištem Kosova i Metohije.

Međutim, kada su u pitanju mikro mala i srednja preduzeča, on ističe, da generalno, postoje ograničenja u pristupu finansijama za mnoge preduzetnike.

- Imajući u vidu da su tek osnovani, ili još uvek nisu dovoljno dobro pozicionirani na tržištu, mnogi privredni subjekti imaju slab kreditni potencijal i samim tim ne ispunjavaju uslove za dobijanje kredita koji su u standardnoj ponudi poslovnih banaka. PKS je prošle godine pokrenula projekat finansiranja početnika u poslovanju kroz garantnu šemu, koju je dogovorila Vlada sa poslovnim bankama. Verujemo da upravo takvi i slični projekti mogu biti podržani i od strane Američke razvojne banke – kaže on.

- Ako pokušamo da jednostavnije predstavimo, država ima različite izvore finansiranja, s tim što je njen cilj da oni budu najpovoljniji. Postoje budžetsdka sredstva za kapitalna ulaganja, koja su ove godine verovatno ograničena zbog rasta deficita. Sa druge strane, kreditni rejting zemlje raste, tzv. premija na rizik pada pa su time i troškovi zaduživanje države niži – dodaje Stanić.

Da postoje ograničenja u pristupu finansija, saglasan je ekonomista Ivan Nikolić. On napominje da DFC-ovi projekti moraju proći finansijske, ekološke i socijalne analize uticaja kako bi se osiguralo da ispunjavaju međunarodno priznate standarde.

- Čak i u regionu zapadnog Balkana mnoge komunalne službe i drugi potencijalni primaoci zajma ne ispunjavaju uslove zbog nedostatka kreditne sposobnosti. Zbog strožih socijalnih i ekoloških standarda, kreditiranje DFC-a neizbežno će ostati sporije, što će odvratiti neke investitore. Suprotno tome, kineske banke i kompanije imaju tendenciju da imaju blaže standarde, neprozirne ugovore i često naplaćuju projekte bez praktikovanja dužne pažnje... – navodi Nikolić.

A na koji način će funkcionisati saradnja i komunikacije između DFC-a i preduzeća u Srbiji, Stanić odgovora da će PKS kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji biti ključni partner za povezivanje DFC-a i američkih investitora sa privrednim subjektima, uključujući i mikro, mala i srednja privredna društva.

- Posle sastanka imaćemo više detalja o uslovima saradnje. Verujem da će se formirati i zajedničke timovi za analizu liste projekata, a nakon toga možemo imati preciznije informacije o modalitetima same saradnje – kaže za naš portal Stanić.

Sandra Petrović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.