Izvor: Tanjug | Subota, 19.09.2020.| 10:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Efikasan katastar tek 2023. godine?

(Foto: Lucian Milasan/shutterstock.com)
Građani Srbije bi dobili efikasan katastar kada bi država omogućila notarima da naplaćuju porez na prenos apsolutnih prava i da momentalno knjiže nepokretnosti tamo gde su papiri "čisti", smatra Srbislav Cvejić, predsednik javnobelezničke komore Srbije.

- Bilo bi dobro da se omogući javnim beležnicima da naplaćuju porez na prenos apsolutnih prava, od čega bi svi imali koristi: država bi odmah imala novac na računu, Poreska uprava bi bila rasterećena posla naplate oko 300.000 rešenja a građani bi dobili efikasnu i brzu uslugu - kaže Cvejić.

Dodaje da to zahteva izmenu Zakona o porezima i da će javnobeležnička komora podneti i zvanično zahtev, sa predlogom da postoji prelazni period kako bi edukovali beležnike.

- Imamo dovoljno iskustva o tome šta jeste tžišna cena nepokretnosti i mogli bismo realno da procenimo taj porez...Poreska uprava je imala oko 300.000 rešenja za porez na prenos apsolutnih prava sa efektom od oko sedam milijardi dinara, što za njih nije veliki novac, ali jeste veliki posao - kaže Cvejić.

Da bi građani Srbije dobili efikasan katastar, potrebne su, po njegovom mišljenju, bar tri godine, što znači, ne pre 2023.

- A rešavanje svih tih problema bi učinilo da Srbija napreduje i na svetskim listama koje mere uslove poslovanja, poput Duing biznis liste Svetske banke - ističe Cvejić u razgovoru za Magazin biznis.

Najveći problem katastra je, dodaje, to što postoji mnogo nerešenih zahteva, oko 750.000, koji se rešavaju po redosledu podnošenja.

- Naš predlog je da nepokretnost momentalno knjiži javni beležnik tamo gde su isprave podobne i gde nema prethodnog zahteva, dok bi zaposleni u katastru rešavali stare predmete. Proces bi se sigurno ubrzao. Predlog je ušao u Akcioni plan za 2023, što je jako dugo - kaže Cvejić.

Smatra da je drugi veliki problem s katastrom to što ne postoji pristup u realnom vremenu, a nekada evidencije nisu žurirane i po nekoliko dana.

Republički geodetski zavod bi trebalo da poveže svoj operativni deo i pisarnicu i da se sve promene odmah vide u listu nepokretnosti, navodi Cvejić i dodaje da su zakonski u obavezi da to sprovedu do kraja ove godine.

Prema njegovim rečima, "vreme korone" i vanredno stanje su uticali i na rad notara čiji pravni deo posla kupoprodaje nepokretnosti podrazumeva mnogo dogovora, kretanja, razgledanja, što u vanrednom stanju nije bilo moguće.

- Tako je u prvoj polovini ove godine ostvareno tek oko deset odsto ukupnog prometa. Trenutno smo na 70% poslovanja koje smo ostvarivali pre korone - precizira Cvejić.

Navodi da je u 2019. država od javnih beležnika, uključujući sve dažbine koje notari plaćaju, prihodovala više od 25 mil EUR, i da je u sistemu beležništva za sada zaposleno 1.400 ljudi.

- U proteklih šest godina, javno beležništvo je opravdalo ciljeve svog postojanja i rada - uveli smo kontrolu i ubrzali pravni promet, povećali pravnu sigurnost građana, i doprineli smanjenju korupcije i pranja novca, jer javni beležnici prijavljuju nadležnima svaku sumnjivu transakciju - zaključio je Srbislav Cvejić.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.