Izvor: eKapija | Petak, 18.09.2020.| 15:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Biogas i biomasa veliki potencijal za Srbiju

(Foto: LianeM/shutterstock.com)
U Srbiji se posledjnih godina uveliko razvijaju biogasna postrojenja, a u 2019. godini ovaj sektor u našoj zemlji je ostvario tri puta veći rast nego što je očekivano i planirano, rečeno je juče na onlajn konferenciji "Biomasa i biogas", održanoj juče (17. septembra) u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija), pod pokroviteljstvom Ministarstva za privredu i energetiku SR Nemačke i u partnerstvu sa nemačkom kompanijom Energiewächter GmbH

Danko Vuković, predsednik Upravnog odbora Udruženja Biogas koje je u avgustu ove godine postalo zvanično srpsko udruženje za biogas, ističe da je ovo udruženje osnovano još 2012. godine, radi razvoja i podsticanja proizvodnje i upotrebe biogasa kao obnovljivog izvora energije.

- Mi smo vrlo rano shvatili da ako želimo da dobijemo sistemsku podršku za razvoj biogasa u Sribji, potrebno nam je udruženje. Danas imamo 42 člana, koji su uglavnom biogasni investorri ili potencijalni biogasni investitori, a koji poseduju 22 operativne elektrane sa ukupnim instalisanim kapacitetom preko 20,8 MW - kaže Vuković.

Kako ističe, sektor biogasa u Srbiji više nije više mlada oblast, budući da imamo dosta elektrana koje rade već nekoliko godina, a u toku je izgradnja 23 nove elektrana ukupnog kapaciteta 24.4 MW.

Prema njegovim rečima trenutno stanje biogas tržišta u Srbiji broji 28 postrojenja, instalisane snage 27,8 MWp sa godišnjom proizvodnjom do 223.800 MWh, dok je u Srbiji 70 elektrana sa privremenim statusom, instalisane snage 67,9 MWp.

- U poređenju sa Nemačkom to je skromno iskustvo, svakako, ali u odnosu na Srbiju pre desetak godina, to je veliki napredak, a pogovo jer je u 2019, sektor biogasa u Srbiji razvio tri puta više nego što je planirano – kaže on.

On je na konferenciji istakao i dobru saradnju sa Nemačkom biogas asocijacijom (Fachverband Biogas e.V.) na partnerskom projektu osnaživanje i stabilizaciji biogasa.

- Udruženje Biogas Srbija je aktivan partner nemačkog udruženja, te sa njima radimo na zajedničkom projektu osnaživanja biogas sektora u Srbiji. Sva iskustva Nemačke su nam vrlo dragocena. Podrška koju imamo od eminentnih evropskih institucija, kao što su Fachverband Biogas e.V., Evropska Biogas Asocijacija - EBA, zatim GIZ DKTI, UNDP, IFC i druge, govori da smo na pravom putu i da uspevamo u našim naporima – navodi Vuković.

Ipak, za dalji razvoj biogasa ističe bitno je pre svega manje oslanjanje na Feed In Tarife, te rešavanje određenih problema poput odlaganja otpada iz agroindustrije, rešavanja problema klaničnog otpada i odlagaja stajnjaka.

- Za budućnost biogasa bitno je i poboljšanje kvaliteta zemljišta, tj. korišćenje organskog đubriva, povećanja OM u zemljištu, kao i Smanjenje emisija štetnih gasova, prvenstveno metana – kaže on.

U tom cilju, Udruženje je uputilo inicijativu Ministarstvu energetike za usvajanje mera, i to da se zadrži postojeći nivo FiT za biogasne elektrane, da se omogući pretvaranje biogasa u biometan i ubacivanje u gasnu mrežu.

- Predlog je i optimizacija korišćenja toplotne energije izmeštanjem CHP postrojenja, zatim, produženje FIT ugovora sa 12 na 20 godina i produženje trajanja FIT tarifa sa 3 na 5 godina, kao i smanjenje administrativnih prepreka u smislu izveštavanja – kaže Vuković.


Prednosti biomase

Kada je u pitanju biomasa, Nataša Rubežić, predsednica Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, Biomasa, ističe da su prednosti korišćenja biomase brojne.

- Upotreba biomase ima svoje prednosti, od stvaranja novih radnih mesta, pokretanje privrede na lokalnom i regionalnom nivou, te smanjenje emisija CO2. To je finansijski dostupna energija koja ima sigurnost snabdevanja a uz to je je obnovljiva – kaže ona.

Ona ističe da upoteba OIE pogodi ublažavanju klimatskih promena, smanjenju emisije CO2 što podrazumeva smanjenje korišćenja fosilinih goriva, boljoj efikasnosti i manjoj energetskoj potrošnji.

Prema njenim rečima, ukupna finalna energetska potrošnja u Srbiji iznosi oko 397 petadžula (PJ) i navodi da je 21,2% finalne energetske potrošnje pokriveno obnovljivim izvorima energije. Od toga potrošnja upotrebom šumske biomase iznosi 44,2 PJ a hidroenergije u proizvodnji električne energije 36,9 PJ.

Međutim, kako kaže Rubežić, najveći izazov je u razvoju korišćenja biomase za proizvodnju energije je obezbeđenje biomase.

- Potencijali biomase su veliki ali se velike količine biomase ili ne koriste ili koriste na neefikasan način ili se izvoze. Biomasa se uglavnom ne koristi za proizvodnju energije direktno – napominje Rubežić.

Dodaje da mogućnosti za razvoj lokalnih zajednica na bazi korišćenja biomase postoje, ali se ne koriste u dovoljnoj meri.

- Biomasa je jedini energent koji obezbeđuje energetsku nezavisnost i pruža mogućnost održivog razvoja lokalnih zajednica. Stoga je potrebno jinteresovanje donosioca odluka, preduzetnika i lokalnih zajednica – ocenjuje ona i ističe da izgradnja, implementacija i funkcionisanje sistema energije iz OIE, zahteva nove veštine, znanje, stručno osposobljavanje.

- Potreban je i monitoring razvoja kao aktivnost koja uključuje prikupljanje podataka o novoinstalisanim postrojenjima godišnje, iskorišćenoj biomasi i proizvedenoj finalnoj energiji. Bliska saradnja između ove statističke jedinice, nadležne za prikupljanje podataka i kompanija koje se bave proizvodnjom i trgovinom, koje prodaju opremu za biomasu, ali i sa sektorom šumarstva, poljoprivrede, otpada i enelektrične energije, je od izuzetnog značaja za dokumentovanje godišnjeg napretka u pogledu bioenergije - kaže ona.

Rubežić je podsetila da energija iz obnovljivih izvora obuhvata veliki broj manjih i srednjih projekata, kao i nekoliko većih projekata.

- Međunarodne i domaće finansijske institutcije, kao što su banke, uglavnom su zainteresovane za veće projekte i zanemaruju brojne prilike manjeg obima, kada je reč o energiji iz obnovljivih izvora. Stoga su državne i pokrajinske vlasti dužne da stvore uređenje koje će podržavati i promovisati lokalne i regionalne preduzetnike koji žele da sprovode projekte u vezi sa energijom iz obnovljivih izvora – podvukla je Rubežić.


Nemačka lider u zaštiti životne sredine

Ferdinand Elsäßer, Konsultant nemačke kompanije Energiewächter GmbH rekao je da je jedan od ciljeva Nemačke da do do 2050. godine smanji emisiju CO2 za 80% do 95%.

Dodaje i da udeo OIE u proizvodnji struje i prilikom ukupne potrošnje energje za narednih nekoliko desetina će morati da poraste na 60% kada je reč o ukupnoj potrošnji, i na 80% kada je reč potrošnji električne energije

- U Nemačkoj se držimo parole da je najbolja energija ona koja nam uopšte nije potrebna. Zato je vlada Nemačke uvela treći stub, u skladu sa merama energetske efikasnosti, koji treba da podstakne efikasnije korišćenje energije u prvredi, pomogne klimi i štednji resursa – navodi Elsäßer.

On je napomenuo i da će Nemačka zatvoriti sve nuklerarne elektrane do 2022, i zameniti ih upotrebom OIE, i to korišćenjem gasa, kao i uglja za proizvodnju energije.

S. Petrović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.