Francuzi se pitaju zašto u Srbiji Dunav nije tako plav - Beograd je ekološka crna tačka

Agencija France Presse u reportaži o nerešenom pitanju prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji piše o zagađivanju Dunava, druge po dužni evropske reke, i nesmetanom ispuštanju otpadnih voda u njega.

Nedaleko od istorijskog srca Beograda otvaraju se ograde da propuste kamion cisternu koji ide do veličanstvene reke Dunav gde isprazni svoj tovar otpadnih voda, piše agencija u članku pod naslovom "U Srbiji Dunav nije tako plav".

Agencija ukazuje da ovde nije posredi tajna operacija, već pre nešto o čemu niko ne želi da priča, ukazujući da je Beograd jedina evropska prestonica koja pušta svoje nefiltrirane otpadne vode u drugu najdužu reku na kontinentu.

Odvratan miris izlazi iz braon vode pune fekalija koja se pušta u reku, što je svetlosne godine udaljeno od plavetnila koje je inspirisalo kompoziciju "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa, piše Frans pres.

Ribari koji žive od Dunava i Save koje čine spektakularno ušće kod stare beogradske tvrđave, nazivaju ta dnevna ispuštanja "katastrofalnim".

- Plače mi se, a ceo svet baš briga - rekao je za Frans pres Dragoljub Ristić, 59-godišnji ribar.

Oko trećine od 1,6 miliona stanovnika glavnog grada Srbije nije povezano na kanalizaciju i oslanjaju se na septičke jame čiji sadržaj se izbacuje direktno u reke, navodi agencija, prenosi Beta.

Ali i prljava voda onih koji su povezani na kanalizacioni sistem završava na istom mestu preko pražnjenja kanalizacije, dodaje Frans pres. Agencija navodi da srpska ministarka za infrastrukturu Zorana Mihajlović procenjuje da se 190 miliona kubnih metara otpadnih voda, odnosno 60.000 olimpijskih bazena, ispusti svake godine u beogradske vodotokove.

Frans pres podseća da je izvor Dunava u Nemačkoj, da on teče ka istoku 2.850 kilometara preko još devet zemalja i završava u Crnom moru.

U 2019. godini austrijski naučnici ukazali su na "kritične" nivoe fekalne bakterije ešerihije koli u srpskom delu Dunava, što je prema lokalnim stručnjacima znak velikog organskog zagađenja.

Svojom snagom i veličinom Dunav uspeva da se "samopročisti" relativno dobro od organskog otpada. Veći deo godine bakteriološke čestice ne dostižu kritični nivo od 500 mikrograma po mililitru, rekao je Božo Dalmacija, profesor hemije koji vodi istraživanja o kvalitetu voda u Srbiji.

Međutim, kako ukazuje Frans pres, oni koji provode svoj život na Dunavu kažu da su konstatovali pogoršanje, akumulaciju supstanci koja smanjuje dubinu vode.

Prema ribarima, vrsta riba se promenila sa smanjenjem vrsta koje se smatraju plemenitim i porastom onih koje konzumiraju raspadne otpadne tvari kao što je som.

- Ubili smo sve naše reke, ubićemo i ovu. Dunav je vrlo jaka reka i vrlo snažna koja upravlja (zagađenjem), ali ne može to da radi u nedogled - rekao je Mladen Jović, 59-godišnji ribar.

Frans pres ukazuje da je Srbija kandidat za ulazak u EU i da se nada ulasku 2025, a da njen učinak u ekološkoj sferi prestavlja prepreku, da je zemlji potrebno pet milijardi evra investicija da izgradi infrastrukturu koja bi bolje poštovala prirodu.