Izvor: N1 | Utorak, 15.09.2020.| 16:45
Izdvojite članak Odštampajte vest

Koliki je rizik po građane Srbije koji letuju u Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH

(Foto: Pixabay.com/Fernando Zhiminaicela)
Odluka Kriznog štaba da od petka u 18 sati bude uveden nadzor nad putnicima koji se vrate iz inostranstva odnosi se, kako je rečeno, prvenstveno na građane Srbije koji se trenutno nalaze u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

- Najveći broj zemalja u Evropi u toku prethodne nedelje beleži rekordan porast u broju laboratorijski potvrđenih slučajeva virusa, a po učestalosti Crna Gora se trenutno nalazi na trećem mestu u Evropi. Hrvatska i BiH takođe su na visokom mestu, a to govorim jer je tamo najveći broj naših građana - istakla je Darija Kisić Tepavčević nakon sednice Kriznog štaba na kojoj je doneta odluka o uvođenju nadzora nad povratnicima iz inostranstva.

Članovi Kriznog štaba izjavili su da će u naredna dva dana biti definisano kako će se tačno obavljati nadzor, dodajući da je izvesno da će svi koji se vraćaju u Srbiju morati da se u roku od 24 sata jave u neku od zdravstvenih ustanova koje će za to biti određene, kao i da nadzor neće podrazumevati ograničenje slobode kretanja.

Epidemiološka situacija trenutno je najlošija u Crnoj Gori, gde su na 100.000 stanovnika registrovana 332 aktivna slučaja, u Bosni i Hercegovini 206, a u Hrvatskoj 54.

- Kada su u pitanju zemlje u okruženju koje su veoma popularne za naše građane, bitno je istaći da je u ovom momentu daleko veća verovatnoća da na području tih zemalja dođe do infekcije virusom nego u našoj zemlji. Primera radi, u prethodne dve nedelje kumulativna verovatnoća obolevanja na području Crne Gore je bila 292 na 100.000 stanovnika. U Bosni i Hercegovini taj rizik je 94, u Hrvatskoj je 84, dok je u Srbiji taj broj ispod 15 na 100.000 stanovnika - istakla je Kisić Tepavčević.

U nastavku možete pogledati trenutni presek stanja i kretanje epidemioloških podataka u poslednje dve nedelje u sve tri države, kao i uslove koje državljani Srbije treba da ispune da bi ušli u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu ili Hrvatsku.

Crna Gora:

Broj novoobolelih u Crnoj Gori konstantno raste od 31. avgusta, a najkritičnije je bilo 9. septembra kada je registrovano čak 219 novih slučajeva koronavirusa. U porastu je i broj aktivnih slučajeva, koji se utrostručio u odnosu na poslednji avgustovski dan – sa 714 skočio je na 2.085.

Ukupan broj zaraženih od izbijanja epidemije u Crnoj Gori je 6.712, a od posledica koronavirusa preminulo je ukupno 120 osoba. Najkritičnija situacija je u Beranama, gde je, prema poslednjim zvaničnim podacima, broj aktivnih slučajeva na 100.000 stanovnika čak 1.283 – skoro četiri puta više od proseka na nacionalnom nivou.

Bosna i Hercegovina:

Broj novoobolelih u Bosni i Hercegovini u poslednjih 14 dana kreće se na nivou od oko 300 dnevno, izuzimajući 6. i 7. septembar, kada je evidentiran 121, odnosno 100 novih slučajeva koronavirusa. Blagi rast registrovan je i kad je reč o aktivnim slučajevima, čiji broj od 29. avgusta ne pada ispod 6.000.

Dosad je u BiH potvrđeno 23.635 slučajeva koronavirusa, preminulo je 705 osoba, a trenutno su aktivna 6.764 slučaja.

Hrvatska:

Broj novozaraženih na dnevnom nivou u Hrvatskoj počeo je da raste sredinom avgusta, da bi 3. septembra bio registrovan rekordan broj novih slučajeva (369) od početka epidemije u toj državi.

U poslednjih 14 dana broj novoobolelih u Hrvatskoj oscilira, uz tendenciju pada, pa je tako samo jednom nakon 5. septembra bilo evidentirano više od 300 novih slučajeva koronavirusa.

Broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj je 2.220, najviše u Splitsko-dalmatinskoj županiji (490) i Gradu Zagrebu (390), dok je epidemiološka situacija mnogo bolja u Istri, gde je trenutno registrovan 51 slučaj koronavirusa.

Uslovi za ulazak u Crnu Goru, Hrvatsku i BiH:

Najstrože uslove državljani Srbije moraju da ispune prilikom ulaska u Hrvatsku, nešto blaže kriterijume propisala je Crna Gora, dok za ulazak u Bosnu i Hercegovinu i dalje ne postoje nikakva ograničenja. Državljani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku ukoliko imaju regulisan boravak, uz obavezan zdravstveni nadzor, 14-dnevnu samoizolaciju/karantin. Ta mera se može skratiti na sedam dana ako lice o svom trošku uradi test po ulasku u Hrvatsku i isti bude negativan.

Lica koja putuju zbog turističkih ili drugih privrednih interesa, školovanja, neodložnih razloga (npr. vlasnici nekretnina u Hrvatskoj) ili drugih ličnih neodložih razloga, mogu ući u Hrvatsku bez obaveze samoizolacije, uz posedovanje negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati.

Za lica u tranzitu nije potreban test, ali je neophodan dokaz da im je odobren ulazak u sledeću zemlju. Tranzit ne sme biti duži od 12 sati. Državljani zemalja EU i Šengena mogu ulaziti u Hrvatsku bez ograničenja.

Državljani Srbije mogu ući u Crnu Goru uz posedovanje jednog od sledećih testova: negativan PCR test, ne stariji od 72 sata, pozitivan rezultat serološkog testa - antitela klase IgG, ne stariji od 30 dana, ili negativan rezultat serološkog testa na atitela klase IgM (ELISA), ne stariji od 72 sata. Test mora da bude izdat od strane registrovane laboratorije.

Takođe, pored jednog od navedena tri testa, neophodno je da lice u periodu od 15 dana pre ulaska u Crnu Goru nije boravilo u nekoj od država iz kojih nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru. Obaveza posedovanja testa ne odnosi se na decu do navršene pete godine života.

U Bosnu i Hercegovinu državljani Srbije i dalje mogu da uđu bez ograničenja. Od 12. septembra za ulazak u BiH stranim državljanima je potreban negativan PCR test, ali su državljani Srbije i Crne Gore izuzeti iz te odluke.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.