Izvor: Agroklub | Ponedeljak, 14.09.2020.| 14:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Setva stočnog graška - Ne traži velika ulaganja, a obogaćuje zemlju azotom

Ilustracija (Foto: Pixabay / tiffanykay )
Jedno od rešenja za proizvodnju rane voluminozne krme, koja za korišćenje stiže pred kraj aprila i u maju iduće godine, jeste setva ozimog stočnog graška.

Dobri predusevi za ovu kulturu su žitarice i okopavine, a kako piše dr Borivoje Mišković u svojoj knjizi "Krmno bilje", seje se posle suncokreta, ranih krmnih kultura, žitarica ranog kukuruza i nekih vrsta povrća.

Nikako se ne preporučuje setva posle drugih vrsta mahunarki, a ne podnosi ni uzgoj u monokulturi. Stoga je savet pridržavati se plodoreda od tri do četiri godine.


Nema velike zahteve prema zemljištu

Što se tiče izbora zemlje, nema velike zahteve. Najbolje uspeva na dubokim plodnim oranicama slabo kisele do slabo alkalne reakcije. Dobra zemljišta su ona laka i peskovita ilovača uz dovoljno vlage i pristupačnih hraniva.

Treba napomenuti da zahvaljujući simbiozi sa korenskim kvržičnim bakterijama ova kultura za sobom ostavlja značajne količine azota u zemljištu za naredni usev. Kako piše feedipedia, smanjuje se potreba azotnog đubriva sledećeg useva za 30-50 kg/ha.

Pre setve potrebno je pravovremeno obaviti obradu zemljišta i to na 25 cm dubine. Za setvu ozimog graška zemlja se obrađuje tokom leta. Priprema tla za setvu se sastoji od tanjiranja, drljanja i kultiviranja. Seje se žitnom sejalicom na međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 7 cm.


Koje sve kulture mogu biti "nosači"?

Budući da ima zeljastu mekanu stabljiku, koja naraste vrlo visoko, potrebna mu je potpora da ne polegne. Kao takozvani "nosači" mogu da posluže različite kulture koje imaju sličan ritam rasta kao i grašak i one koje su otporne na poleganje, a u vreme korišćenja su vrlo kvalitetne, te daju velike prinos mase odnosno zrna.

Preporuka je uz njega sejati raž, tritikale, ječam, pšenicu i ovas. Za setvu u čistom usevu treba upotrebiti oko 150 kg/ha semena, a u mešavini sa strninama udeo graška treba da iznosi 85-90 odsto od setvene norme u čistoj kulturi.


Dobro podnosi niske temperature

U vegetaciji traži dosta vlage, a kritično razdoblje odnosno vreme kada je osetljiv na nedostatak vode je faza pupenja, cvetanja i oplodnje. Takođe, valja napomenuti i to da previsoka vlaga uzrokuje poleganje.

Ono što karakteriše ozimi grašak je to da dobro podnosi vrlo niske temperature, pa čak i one od -20°C. Što se tiče đubrenja potrebno mu je 50 do 80 kg/ha azota, 70 do 80 kg/ha fosfora i 80 do 120 kg/ha kalijuma.

- Stočni grašak pogodan je za ishranu stoke u svim fazama razvoja. U zelenom stanju za ishranu muznih krava, u mlečno-voštanom zrenju zrna za senažu (cela biljka se silira), suvo zrno prekrupljeno u sastavu krmnih smesa i na kraju slama, koju stoka rado jede - piše savetodavac Ljubica Kravarščan, koja napominje da je to kultura koja sasvim opravdano osvaja sve više prostora na poljima stočara.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.