Drveni automobil pod nazivom "Krajišnik"

Slavko Beronja napravio drveni automobil

Tri godine deljao
“KRAJIŠNIKA“

Nije bilo lako da se napravi drveni automobil, povežu delovi i od tri automobila sklepa jedan.

Šasija je uzeta od „Poršea", motor od „Renoa", menjač od „Alfe".

Čudo neviđeno u Budvi ovih dana je drveni auto koji je izdeljao Slavko Beronja, vajar iz Krajine. Kada se ovaj neobični automobil pojavi na ulicama Budve, ljudi u čudu zastaju, gledaju, fotografišu, zapitkuju, a ima i onih koji bi da provozaju jedan krug. Nije bilo lako da se napravi drveni automobil, povežu delovi i od tri automobila sklepa jedan. Šasija je uzeta od „Poršea", motor od „Renoa, menjač od „Alfe".

- Na ideju da napravim drveni automobil, o kome svi sanjamo još iz detinjstva, došao sam jednog dana kada me uhvatila nostalgija za rodnim krajem koji sam ostavio. Želeo sam da napravim nešto u spomen svom narodu, kao zavet moje ljubavi prema Krajini koju i danas sanjam. Prionuo sam na posao, prikupio najpre drva, što hrastova što maslinova, orahova, a potom i delove - kaže Slavko Beronja. Konstruisanje drvenog automobila trajalo je pune tri godine.

Kada je, međutim, otišao po atest, nisu verovali da auto uopšte može da vozi. Ali, kada su uradili sve potrebne testove, videli su da je bezbedniji od bilo kog drugog automobila iste klase.

- da vam pravo kažem, toliko volim ovaj auto, da mi žena da, držao bih ga u dnevnoj sobi, da ga svi gosti vide. Ali ne dozvoljava žena, zato je za sada auto ipak u garaži.

U spomen Krajini vozilo je registrovano pod nazivom „krajišnik", a vuk je zaštitini znak. Sedišta su od kože i perja, što stvara poseban osećaj udobnosti u toku vožnje. Ima i zainteresovanih kupaca, ali je Slavko kategoričan, nema tih para za koje bi prodao drveni auto.

Nije ovo neobično vozilo jedina turistička atrakcija. Zajedno sa prijateljima, auto-mehaničarima, rekonstruisao je Slavko Beronja i stari poštanski autobus iz 1903. godine. Ubrzo posle puštanja u javni saobraćaj raspao se zbog vožnje po crnogorskim krševima i čeka neke bolje dane za obnovu.

- Autobus nema amortizere i pali ce na kurblu. Kako nije imao žmigavce, put su osvetljavali fenjeri sa strane. Za svega šest meseci uspeli smo da ga osposobimo za vožnju. Sedišta su za to vreme biia vrlo luksuzna, postojalo je i sanduče za pisma, a merdevine koje su vodile na krov autobusa bile su namenjene onima koji nisu imali para za kartu. Zajedino sa prtljagom, imali su besiplatnu vožnju.

Pored drvenog automobila i autobusa, Slavko Beronja ima u planu da napravi još jedao vozilo, ovoga puta na tri točka koje će, kako kaže, podsećati na lepo žensko oko.

Prolaznici u neverici gledaju drvene izume, čude se ali verovatno nikada neće razumeti čoveka kao što je Slavko Beronja.