Izvor: eKapija | Petak, 04.09.2020.| 09:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Crno more je zeleno-plavo: Zbog čega više Srba ne letuje u Bugarskoj? (FOTO)

Sozopol (Foto: Mirko Radonjić)
Južno od Burgasa niz drum, velika vodena masa javila nam se, sa desne strane, kroz staklene površi automobila. Sivkaste nijanse, a uz obalu – trava, polusasušeno zeleno. Nedostaje pecaroš u dubokim gumenim čizmama. O, ne. Znači sve što su govorili o bugarskom moru oni koji tamo jesu ili nisu bili je tačno...

Zatim, to rastinje. Nikako nisu borovi s iglicama. Sve je sumnjivo. I otkud uopšte ovde more na zapadu, kad smo upravo odatle došli, iz Srbije?

Zeleno je oko druma, to jeste, a ni drum nije loš. Uskoro se, štaviše, tamo gde po mapi i treba da bude, sa leve vozačeve strane pojavila pučina, u poznatoj, morskoplavoj boji. Ono sivkasto-trščano bilo je oveće – jezero.

Ubrzo po dolasku u mesto Kiten, opština Primorsko, bilo je jasno da su pojedini naši svetski putnici, da li zbog karakternih crta koje uslovljavaju preteranu nostalgiju i idealizaciju osrednjih ljudi, događaja, istorijskih epoha, pa dakle i turističkih objekata, ili usled čega god drugog, sve izmislili. Uglavnom, da prekratimo, Crno more je plavo-zeleno, nema se osećaj da je čovek na jezeru ili na kakvoj bari, iza plaže ne raste kukuruz niti vodom plivaju šarani, jedino što je ona manje slana, pa zbog toga ne peku oči kad se pravilno pliva, ili roni. Kakav maler!
Plaža u Kitenu (Foto: Mirko Radonjić)
Tako je bar ovde, južno od Burgasa, gde je Stambol bliže nego Sofija. Ali, tragovi "pustog turskog" - kako ga, opet, mi zamišljamo - praktično ne postoje. Kiten je čisto i uredno mesto, a u poređenju sa njegove dve plaže, neka od našim turistima posebno dragih kupališta u severnoj Grčkoj su, bez preterivanja, nalik na neuređene deponije. Na kitenskoj plaži postoji savršeno čist toalet, tuš sa ekološki svesnim upozorenjem da je voda dragocen resurs, spasioci, čak i ambulanta. Kante se konstantno prazne. U plažnom baru dve kafe i pepsi kola koštaju 300 dinara.

Vazuh je odličan – blizu je planina Strandža, kao i rezervat prirode Ropotamo, sa jelenima i divljim svinjama, gde se može na lep izlet, koji uključuje i vožnju brodićem po reci zelenkaste boje, kroz gustu šumu.

Već negde drugog dana boravka, čovek se zapita jedino logično pitanje: Zbog čega od ranije masovno ne letujemo u Bugarskoj?

Navedimo još neke adute. Prvo, jezik nam je razumljiv, i obraduju se kada čuju da ste iz Srbije. Devojka zaposlena u hotelu hvalila nam se da je bila na koncertu Miroslava Ilića u Vrnjačkoj Banji. Uostalom, među najpopularnijom kuhinjom ovde je "srbska skara", nudi se u mnogim jelovnicima ravnopravno sa bugarskim specijalitetima; dalje, jeftino je, jela u kafani koštaju kao kod nas, a gorivo je npr. dosta povoljnije. Niske cene su poprilično umanjile finansijski efekat "ulazne vize" za Bugarsku u vidu obaveznog negativnog PCR teksta, koji košta 6.000 dinara po osobi. A sad je i to ukinuto, i u Bugarsku, iako je članica EU, državljani Srbije mogu slobodno da putuju.
Plažna kafana: 1 lev je oko 60 dinara, ili neđšto više od 0,50 EUR (Foto: Mirko Radonjić)
Da kažemo i da, u vreme korone, nema kolona Turaka na granici, pa, ako se pođe iz Beograda u zoru, kasno popodne već može i da se otpakuje prvi kofer.

Sa druge strane, obični Bugari se prave koliko mogu - mnogo više od Srba - da korona ne postoji, pa su nas, ovako napaćene i naplašene od tandema Kon-Kisić, sa zanimanjem gledali dok bismo u prodavnice ulazili pod maskama.

A u tim prodavnicama – zaista odmahuju glavom kad hoće nešto da vam potvrde!

Kiten je, bez sumnje, za prosečnog srpskog gosta, mesto za svaku preporuku – na bolje većinom nije navikao, osim ako nije sklon ozbiljnom samozavaravanju. Za ovo mesto, uistinu, Srbi znaju, ali ipak su ređi gosti, nego npr. Česi i Slovaci – kojima je i dosta dalje, i skuplje da dođu nego nama, prvim komšijama.


Gradić

Najvažnija letnja destinacija u ovom delu zemlje, Sozopol, istorijski je grad, najstariji na bugarskom primorju, i u njemu su sve do modernih vremena živeli Grci – pa ima tragove polisa u imenu – a od savremenih razgraničenja u vreme zalaska Osmanskog carstva, žive Bugari. Sadašnje gazde održavaju ga u odličnom stanju. Sve nove kuće u istorijskom Sozopolu podižu se u graditeljskom maniru starih. Polis je umiven i utegnut, a pod njim je i velika i lepa peščana plaža. U zaleđu plaže je park, na koji se nadovezuje novi deo grada.

U blizini Sozopola su i atraktivan akva-park, kao i bajkovit i popularan zamak Ravadinovo, doduše novogradnja.
Ulaz u stari grad Sozopol (Foto: Mirko Radonjić)

Grad

Posebno iznenađenje je četvrti po broju stanovnika bugarski grad, Burgas. Veličine Novog Sada, on zapravo po nečemu podseća na Beograd: glavna, dugačka pešačka ulica završava se parkom nalik kalemegdanskom i vidikovcem nad vodom, samo što pod njim nije ušće Save u Dunav, već plavetnilo Crnog mora. I plaža. Od Evropske unije dobijen je poveliki novac za uređenje centra Burgasa i može se reći, bez preterivanja, da je to jedan od lepših gradova na Balkanu. Snažno je jermensko, jevrejsko i grčko nasleđe. Ne preskočiti, ko je u blizini!
Burgas - pučina pod nogama (Foto: Mirko Radonjić)

Put

Od Dunava kod Beograda pa sve do Crnog mora sada je autoput, osim između granice i Sofije, gde se upravo gradi. Oko Sofije treba koristiti Severnu tangentu, pa nastaviti dalje ka Plovdivu i Burgasu. Od Burgasa ka jugu – to je već sve blizu - prvo se, do Sozopola, nekoliko desetina kilometara vozi dobrim putem sa četiri trake, a zatim ka obližnjem Kitenu, takođe dobrim, mada užim.

Za korišćenje bugarskih puteva potrebna je e-vinjeta, koja se može kupiti i onlajn, kao i na automatu odmah iza pasoške i carinske kontrole (čini nam se da je tako jeftinije), ili na benzinskoj pumpi. Ko ostaje na moru uobičajenih desetak dana, moraće da kupi mesečnu vinjetu (nas je koštala 30 leva, ili 15 evra), a možda može i da prođe jeftinije ako se "uglavi" u kombinaciju nedeljna+vikend vinjeta.

U Bugarskoj nam nije potreban zeleni karton, naravno, ni najveći fantom među dokumentima, međunarodna vozačka dozvola.

Od Beograda do Kitena ima nešto iznad 800 kilometara. Kvalitetom se posebno izdvaja izvanredan nov autoput od Niša do Dimitrovgrada, a na drugoj strani medalje je deonica od 50-ak kilometara u Bugarskoj, pre Stare Zagore, gde treba voziti, suprotno propisima, levom trakom – jer se u desnoj ima osećaj da će automobil završiti na najbližem otpadu, čak i ako se "tera" ispod dozvoljene brzine od 90 km/h.

Opšte ograničenje brzine na autoputevima u Bugarskoj je prijatnih i za dugu vožnju povoljnih 140 km/h, putokaza u principu ima, ali baš i ne uvek kako treba, pa npr. pred Sofijom, na kružnom toku kod "Mesje Brikolaža", treba pratiti znak za Svilengrad i Botevgrad, dok bi na tabli bilo za očekivati ime polumilionskog Plovdiva, kao i Burgasa.

Predlažemo da se prestonica Sofija obiđe pri povratku – jer se tada promenom vremenske zone "dobija" jedan sat ulaskom u Srbiju, a i put sa mora vodi pravo do velikog podzemnog parkinga na Carigradskom šoseu, odakle se u centar može metroom, što je i najzgodnije.

Na kraju, da dodamo da je Bugarska u Evropi još priznatija kao zimsko nego kao letnje odmorište.

M. Radonjić
Fotogalerija
Bugarsko primorje

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.