Izvor: Tanjug | Subota, 15.08.2020.| 14:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Registar založnog prava prelazi na digitalni način rada

Zgrada APR (Foto: Google maps / screenshot)
Agencija za privredne registre (APR) je pre 15. godina, prvi put u zemlji uspostavila Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, koji je počeo sa radom 15. avgusta 2005. godine.

U jedinstvenoj, centralnoj, elektronskoj bazi podataka trenutno je upisano 181.912 aktivnih založnih prava, a ukupna vrednost potraživanja koja su obezbeđena iznosi 84.785.202.507 evra, saopštio je APR.

Postojanje Registra založnog prava, u kojem je sve veći broj konstituisanih zaloga, predstavlja ekonomsku korist za sve aktere u privredi i na tržištu Srbije, budući da založni poverilac registracijom založnih prava stiče obezbeđenje za svoja potraživanja, uz nesumnjivi psihološki efekat, s obzirom da se poverilac oseća sigurnije, a dužnik, odnosno zalogodavac, oseća veću odgovornost prema obavezama koje preuzima ugovorom, naveo je APR.

Od početka godine, registrovano je 6.405 založnih prava, na osnovu kojih su obezbeđena potraživanja u vrednosti od 6.961.492.938,00 evra.

Ugovornu zalogu, čiji je osnov ugovor zaključen u skladu sa zakonom, čini 97% registrovanih založnih prava. Sudska založna prava nastala u postupku izvršenja, u skladu sa zakonom koji reguliše postupak izvršenja i obezbeđenja, čini 2%založnih prava, a zakonska zaloga, nastala u poreskom postupku, čini 1,50% registrovanih zaloga.

Među založnim poveriocima, najzastupljenije su banke, koje čine 60% poverilaca, ostala privredna društva čine 13%, Poreska uprava čini 2%, fizička lica čine 1,40%, a preduzetnici 0,11%poverilaca.

Fizička lica su u 47% slučajeva registrovana kao zalogodavci, privredna društva u 43%, dok se preduzetnici pojavljuju kao zalogodavci u 9% slučajeva.

Privredna društva su dužnici u 46% slučajeva, fizička lica čine 43%, a preduzetnici čine 10% dužnika.

Založno pravo stiče se upisom u Registar zaloge, a pravo prvenstva poverioca, koji je registrovao svoje založno pravo, određuje se prema vremenu prijema registracione prijave za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre.

U Registar se upisuju sve promene podataka o registrovanom založnom pravu, zabeležbe o započetom postupku namirenja, zabeležbe spora, kao i zabeležbe podataka o drugim činjenicama i dokumentima koji su od značaja za pravni promet, a koje su u vezi sa registrovanom zalogom.

Svi ovi podaci dostupni su javnosti na internet stranici Agencije.

Od 31. jula ove godine, na sajtu APR uspostavljena je Oglasna tabla Registra zaloge i na jednom mestu omogućen pristup obaveštenjima o započetim postupcima namirenja i aktuelnim vansudskim prodajama založenih predmeta. Na Oglasnoj tabli su dostupna obaveštenja objavljena počev od 7. maja prošle godine.

Tokom 2019. godine izmenjeni su propisi koji uređuju rad Registra zaloge, čime je uspostavljen jedinstven pravni okvir za sva sredstva obezbeđenja i stvoreni uslovi za prelazak na potpuno digitalni način rada i onlajn registraciju, koja će biti omogućena u trećem kvartalu 2021. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, proširena je nadležnost Registra zaloge propisivanjem registracije još dva sredstva obezbeđenja - založnog prava sa predajom založene stvari u državinu i ugovora o prodaji sa zadržavanjem prava svojine do isplate cene u potpunosti.

Registracija ovih novih sredstava obezbeđenja biće omogućena u Agenciji za privredne registre od 1. januara 2021. godine.

Navedene aktivnosti predviđene su Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja Doing Business za period 2020-2023. godine, u skladu sa merama koje imaju za cilj unapređenje pravnog i institucionalnog okvira u vezi transparentnosti informacija o sredstvima obezbeđenja, saopštio je APR.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.