Izvor: Novosti | Nedelja, 09.08.2020.| 13:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Od koga ćemo kupiti vozove za brzu prugu Beograd-Novi Sad?

Ilustracija (Foto: YouTube/screenshot)
Srbija još nema vozove koji će tutnjati 200 na sat novim brzim kolosekom između Beograda i Novog Sada na pruzi Beograd-Budimpešta, ali se priprema za nabavku kompozicija. Ne zna se još od koga ćemo kupiti vozove, ali znamo kakvi su nam potrebni.

U Ministarstvu građevinarstva i saobraćaja ističu da vozovi koji će saobraćati brzom prugom moraju da budu po svim evropskim propisima i standardima, bez obzira na to ko je proizvođač i kako će se nabaviti.

- Izgradnja brze pruge od Beorada do Novog Sada, a uskoro i od Novog Sada do Subotice i granice sa Mađarskom, radi se prema propisima i standardima EU, a pruga će biti izgrađena za vozove koji će se kretati brzinama do 200 kilometara na čas - ističu u resornom ministarstvu i dodaju da još nije odlučeno koji će vozovi ići brzom prugom.

O tome se još razgovara i potrebno je da budu usaglašene performanse vozova sa performansama brze pruge. Fond putničkih vozova koji saobraća našim prugama je prethodnih godina već obnovljen i modernizovan nabavkom 48 novih elektromotornih i dizelmotornih vozova, ali ovde je reč o vozovima za prugu velike brzine, kakva do sada nije postojala u Srbiji.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Branislav Bošković kaže da su prethodnih godina srpske železnice obnovile vozni park, ali da su te garniture pogodne za međugradski i regionalni saobraćaj, koji podrazumeva više stajanja.

- Vozove koji nam sada trebaju proizvode Francuzi, Švajcarci, Rusi i Nemci. Naravno, i Kinezi su nezaobilazni, a oni već prave kompozicije koje jure do 400 kilometara na čas. Ima mnogo segmenata koji će uticati na izbor kompanije od koje ćemo kupiti vozila. Jer, osim tehničkih parametara, zavisi i poreklo prodavca, a i politika je segment koji nije zanemarljiv. Na deonici od Novog Sada do Beograda vozovi će ići od 140 do 200 na sat. To je potpuno racionalna odluka, jer zbog blizine objekata i konfiguracije terena bi na pojedinim delovima bilo preskupo podizanje brzine do 200 kilometara na čas - objašnjava Bošković.

Bošković napominje da je trasa između Novog Sada i Beograda zahtevnija nego deonica od Srpske Atine ka Subotici, jer je deo koji je tek u planu za izgradnju jednostavniji, pošto pruga prolazi kroz ravnicu.

- Vijadukt i tunel u Čortanovcima su bili pravi izazov za građevince na prvih 110 kilometara brze pruge kroz Srbiju. Na potezu ka granici sa Mađarskom, najobimniji posao će biti rekonstrukcija čvora Vrbas - smatra profesor.

Prve dve deonice, od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada, trebalo bi da budu završene do kraja 2021. godine. Prvi deo od stanice Beograd Centar do Stare Pazove, gradi kineski konzorcijum China Railway International i China Communications Construction Company. Vrednost ugovora je 350,1 mil USD, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita kineske Eksim banke.

Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji otvorene pruge Stara Pazova - Novi Sad u dužini od 36,2 kilometra počeli su u martu 2018. godine. Ovu deonicu gradi kompanija ruskih državnih železnica. Ugovor vredan 943 mil EUR za izgradnju treće deonice potpisan je sa kineskim konzorcijumom China Railway International i China Communications Construction Company, dok je ugovor o finansiranju potpisan sa kineskom Eksim bankom. Bilo je planirano da radovi počnu u martu 2020. godine, ali još nisu startovali.

Polovinom jula počela je i rekonstrukcija mađarske deonice brze pruge Budimpešta - Beograd.

Brza pruga kroz Srbiju trebalo bi da stigne sve do Niša. Kako je najavljeno, u naredna tri meseca biti potpisan ugovor o izgradnji, a već 2023. železnicom od prestonice do Niša bi trebalo da se stiže za sat i dvadeset minuta. Ova trasa je duga oko 250 kilometara, a vozovima je trenutno potrebno čak pet sati da je pređu.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.