Pravili obor za svinje pronašli banju Selters

Ovako je početkom prošlog veka izgledala Vila Selters

Dobio sam od braće Atanasijević zahtev da ispitam da li je voda koju su našli na kraju sela Međulužja ispravna za pojenje stoke, piše hemičar Marko Leko u izveštaju iz 1898. Rezultati analize sve su iznenadili: pronađena voda bila je jedna od najkvalitetnijih u svetu. Da je velikan srpske nauke u pravu, potvrdile su svetske izložbe u Briselu i Londonu na kojima je voda nazvana "srpski selters" osvojila prve nagrade.

A za sve su "krivi" braća Đorđe i Naum Atanasijević, svinjarski trgovci koji su 1893. u Međulužju, na prostoru današnje Selters banje, kupili zemlju s namerom da tu naprave obore za uzgoj svinja. A svinjama je bila potrebna voda, pa braća reše da izbuše bunar i za tu rabotu angažuju Mijaila Živojinovića iz Koraćice koji je, tri godine ranije, tragajući za ugljem, otkrio Koraćičku banju. I dok je talični Mijailo svrdlima s konjskom vučom probijao slojeve peska, uglja i kamena, sa dubine od oko 270 metara pokuljala je voda, na žalost braće Atanasijević, sasvim nepogodna za pojenje svinja.

KERAMIČKE ČUTURE

Priču o nastanku banje Selters Mioljub Uzelac, novinar nedeljnika "Pečat", zaposlen u Telekomu Srbija, objavio je u knjizi "Mladenovačke varošarije" prodatoj u više od 500 primeraka, što je, kažu, rekord Mladenovca.

Po Mioljubovom pisaniju tadašnji upravnik Državne hemijske laboratorije Marko Leko, čovek čije ime nosi izvor na Palanačkom kiseljaku, ustanovio da je pronađena topla i slana mineralna voda po sastavu najsličnija vodama nemačkih banja Ems i Selters (banja između Kelna i Frankfurta koju pominje Tolstoj u romanu "Ana Karenjina").

Kako se niko nije potrudio da vodi iz Međulužja dodeli ime, stručna javnost ju je nazivala – "srpski ems" i "srpski selters", da bi vremenom prevagnuo drugi naziv, pa je i mladenovačkoj banji ostalo ime Selters. Flaširanje ove vode odobreno je 1906. i ona je s etiketom na kojoj je pisalo "srpski selters" prodavana u celoj Evropi. Pretpostavlja se da je zahvaljujući "selters" vodi začeta i prva keramička industrija u Mladenovcu, pošto je voda najpre pakovana u čuture od keramike. Dugogodišnji direktor banje, primarujus Toma Mališić, rekao je u jednom je intervjuu da je prve papire o "selters" vodi i prve čuture pronašao u Nemačkoj, a ne u Jugoslaviji. Inače, flaširana verzija nemačke bliznakinje vode "selters" i danas se prodaje po Evropi, iako je po sastavu slabija od naše.

BANJA VEĆA OD VAROŠI

Razvoj mladenovačke banje vezan je za ime dr Stavre Atanasijevića, sina Đorđa Atanasijevića, školovanog na Sorboni, koji se po povratku sa studija medicine sasvim posvetio Selters banji. Prvo je sagrađena hotel-vila sa trideset soba, a potom zdanje s kupatilima i terapijskim kadama, restoran, kuglana. Hotel je brzo stekao ugledne goste među kojima su bili srpski patrijarh Dimitrije, industrijalac Bajloni, dvorske dame kraljice Natalije... Prvi svetski rat prekinuo je sve aktivnosti banje, a dr Stavra kao lekar prolazi Albaniju i Solunski front. Kad se rat završio, oženio se s Danicom, kćerkom uglednog beogradskog trgovca i poslanika Davida Simića, i nastanio u njenoj porodičnoj kući u Karađorđevoj ulici u Beogradu. Nakon što je u Parizu završio kurs iz ginekologije, dr Stavra prodaje mlin u Aranđelovcu i koncesije u rudnicima Misača i Orašac i nastavlja ulaganja u Selters. Godine 1922. banja je imala 2.200 gostiju, više nego što je varoš imala stanovnika. A varošani su vodu točili s česme i za jedan litar su plaćali jedan dinar. Vodu je, prema svedočenju sugrađana koja je zapisao Mioljub Uzelac, naplaćivao čika Taško, koji je kraj česme imao svoje astalče, dok su pored kupatila dežurali baba Trpa i deda Vića, prali su kade, ložili kazan i podgrevali vodu za kupanje.

U ZATVOR ZBOG MARKSA

Tih godina za Selters su se interesovali Francuzi koji su hteli da izgrade veliku banju, ali dr Stavra nije želeo da je proda. A onda su krenule vojske.

Početkom 1941. godine u vilu su se uselili Nemci i, plašeći se "bandita", odmah posekli šumu, a poviše vile napravili svoje groblje koje su partizani posle oslobođenja poravnali tenkovima.

Prve godine okupacije jedna se služavka "spanđala" s okupatorskim vojnikom. To se dr Stavri nije svidelo, pa ju je otpustio provocirajući time nemačkog zapovednika da naredi pretres u njegovom stanu i pronađe razlog za hapšenje. Bila je to jedna Marksova knjiga njegovog sina, studenta Đorđa, pa obojica završiše u zatvoru kod Vujkovića i šefa specijalne policije Božidara Bećarevića. Do slobode su stigli uz pomoć mita, ali u banju se više nisu vraćali.

Po oslobođenju u hotel-vilu su ušli partizani koji su tu boravili do jeseni 1945. Te godine Selters je bio sabirni centar za prikupljanje vojske za Sremski front. Posle rata banja sporo oživljava. Hotel je renoviran tek 1955, popravljen je bazen, obnovljena su kupatila, a na mestu stare česme napravljeno je točilište sa spomen-pločom poginulim u ratu 1941-1945. Novi hotel izgrađen je 1986. kada banjski kompleks poprima današnji izgled.

KRCUN I ČABI ČEKER

S posebnom dozom sentimentalnosti Uzelac piše o zbivanjima u banji iz perioda svog detinjstva i mladosti. Bilo je to vreme nedeljnih porodičnih izleta na Selters, užine na travi među jorgovanima, uz obaveznu mineralnu vodu. Kafana u banji ubrzo je postala centar zabave u varoši. Pamti se gostovanje Đorđa Marjanovića 1958, a već naredne godine instaliran je prvi džuboks i Selters banjom se po ceo dan orio glas Čabija Čekera. Uporedo s njim, Selter su, tajno ili javno, posećivali Krcun Penezić, Leka Ranković, Mihailo Švabić...

Za to vreme dr Stavra Atanasijević, kome je posle rata saopšteno da Selters više nije njegov, kao i kuće u Balkanskoj i Ulici Kneza Miloša u Beogradu, nastavio je privatnu lekarsku praksu u Mladenovcu u dve iznajmljene sobe gde je i stanovao s familijom. Po ukidanju privatne prakse, sve do 1959. radio je u domu zdravlja kao lekar opšte prakse. Kada je otišao u penziju, kolege su mu napravile oproštajnu večeru u kafani "Koraćica". Tih godina, piše Mioljub Uzelac, Mladenovčani su viđali ostarelog doktora Stavru kako šeta glavnom ulicom, dolazi do nadvožnjaka koji vodi ka njegovom Seltersu i tu se okreće nazad. Dalje nije želeo da ide.

Preminuo je u Beogradu 1965, a sahranjen je na Novom groblju, u porodičnoj grobnici tasta Davida Simića. Grobnica je bila jedino što mu nisu oduzeli.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic")