NavMenu

Kvalitet vode za navodnjavanje može da utiče na biljnu proizvodnju

Izvor: Poljoprivreda.info Utorak, 04.08.2020. 14:19
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Ulrich Mueller/shutterstock.com)Ilustracija
Pre bilo koje biljne proizvodnje, a naročito savremene hidroponske proizvodnje koja iziskuje velika ulaganja prvo bi licencirana laboratorija sa ugledom trebalo da analizira vodu iz izvorišta. U zavisnosti od lokacije proizvodnje voda može biti iz vodovoda u naselju, iz bunara ili drugog izvora. Nakon analize znaćete da li vodi potreban hemijski tretman pre upotrebe ili čak sistem za prečišćavanje.

Portal Hort Americas piše da je ova analiza u SAD između 35 i 55 USD. Iz kompanije ATP Irrigation, koja se bavi projektovanjem i podizanjem, pre svega savremenih zasada borovnica i jagoda, preporučuju da analizu uradi Laboratorija za agroekologiju i zemljište Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Za nju je potrebno izdvojiti 6.000 dinara.

Vrstan pedolog dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije, kaže da je analiza kvaliteta vode neophodna i jedna od prvih mera prilikom podizanja sistema za navodnjavanje. Na žalost, ona se često ne primenjuje usled čega su štete u poljoprivrednoj proizvodnji višestruke. Naime, voda lošeg kvaliteta može imati indirektan i direktan uticaj na biljke. Indirektan je zaslanjivanjem i/ili alkalizacijom zemljišta, a direktan je narušavanjem balansa usvajanja hraniva, pojavom ožegotina i sl.

Laboratorija u Novom Sadu radi čitav niz analiza na osnovu kojih se određuje klasa pogodnosti vode za navodnjavanje (prema stranim i domaćim klasifikacijama). U set osnovnih analiza spadaju određivanje: reakcije vode (pH vrednosti), suvog ostatka (mg/l), elektroprovodljivosti (dS/m), SAR vrednost, katjonski i anjonski sastav.

Ukoliko se sumnja na zagađenje ili je proizvodnja pod nekim od vidova organske proizvodnje, često se radi i analiza vode na sadržaj opasnih i štetnih materija (najčešće teških metala). Dobijene vrednosti se porede sa maksimalno dozvoljenim količinama prema našoj zakonskoj regulativi i prema literaturnim navodima.

Stručnjaci portala Hort Americas naglašavaju da električni konduktivitet, EC, (brojčano izražena sposobnost ispitivanog uzorka vode da provodi struju) ne bi trebalo da bude iznad 1,0 (manje od 0,3 je idealno). Ako je veći od 1,0, vodu bi bilo dobro tretirati i/ili filtrati. Neki od prisutnih elemenata su hranljive materije koje su potrebne biljkama. Pravu dozu đubrenja svakako je potrebno usaglsiti u zavisnosti od rezultata laboratorijske analize vode.

Naročito u zahtevnijim proizvodnjama, vodu je potrebno češće analizirati, i po potrebi tretirati hemijskim jedinjenjima. Moguće je i prekomerno nagomilavanje nekih hranljivih materija koje nije moguće uravnotežiti dodatnom vodom i hranljivim materijama, pa je potrebno ispiranje.

Naročitu pažnju trebalo bi posvetiti natrijumu, hloridima, mikroelementima poput bora a mora se voditi računa i o ukupnoj alkalnosti.

Postoje različite preporuke o tome koje količine natrijuma i hlorida biljke mogu da tolerišu. To zaista zavisi od useva. Prema američkim istraživačima natrijum i hloridi bi trebalo zajedno da imaju <50 ppm-a.

Oni naročito upozoravaju na mikroelemenat bor. On je biljkama potreban u malim količinama, ali sa povećanjem koncentracije brzo može postati toksičan. Obično je bor problem u bunarskoj vodi. Njegov sadržaj u vodi za navodnjavanje trebalo bi da bude manji od 1 ppm.

Alkalnost takože ne bi trebalo zanemariti. Ona ima veze sa kapacitetom puferiranja vode, što znači da je sposobna da održava stabilan pH. Ako je alkalnost visoka, trebalo bi koristiti više kiselina kako bi se snizila pH vrednost, a takođe će biti poteškoća u stabilizaciji pH, jer će se sam podići. Ovo može biti čest problem, jer neke hranjive materije postaju nedostupne biljkama na višim nivoima pH. Takođe mora se uzeti u obzir na koji način kiselina koju koristite doprinosi ukupnom nivou hranljivih sastojaka. Azotna kiselina će dodati azot, a fosforna - fosfor.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

19.05.2024.  |  Saobraćaj

Da li su automatizovane garaže rešenje za problem parkiranja u Beogradu?

Svaki vozač iz bilo kog većeg grada u Srbiji zna kakve su muke s parkiranjem, posebno u centralnim gradskim ulicama. Ovaj problem najizraženiji je, naravno, u Beogradu, u kojem ljudi sate i sate gube u pokušajima da pronađu slobodno mesto u obeleženim zonama, na parkinzima ili u javnim garažama. Zato se sve češće kao idealno rešenje za Beograd pominju podzemne automatizovane garaže koje, prema rečima zagovornika ove ideje,

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.