Dubrovnik postaje prvi Plastic Smart City u Hrvatskoj

Projektom Plastic Smart Cities Croatia, koji se sprovodi u saradnji sa Udruženjem Sunce Split i WWF-om, Grad Dubrovnik obavezao se da će smanjiti svoj plastični otisak prestankom korišćenja jednokratne plastike i sprečavanjem dotoka plastike u prirodu do 2030. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)

Udruženje za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce i Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF – Mediteran potpisali su sporazum o saradnji s Gradom Dubrovnikom u projektu Plastic Smart Cities Croatia, čiji je cilj smanjenje plastičnog otpada u moru.

Kako bi motivisali gradove širom sveta na smanjenje zagađenja plastikom, WWF je pokrenuo inicijativu Plastic Smart Cities, čiji se ciljevi podudaraju s globalnim ciljevima održivog razvoja.

Projekat traje dve godine, a u tom periodu predviđene su aktivnosti u cilju smanjenja plastičnog otiska implementacijom mera za smanjenje ili prestanak korišćenja jednokratne plastike u različitim segmentima društvenog života Grada i bolje upravljanje otpadnom plastikom. Grad Dubrovnik će u saradnji s partnerima razviti Plan za implementaciju ovih mera i pokrenuti pilot-projekat s ciljem da se zagađenje plastikom smanji za 30% u roku od dve godine.

Dubrovnik ima 42.000 stanovnika i preko 4 miliona noćenja godišnje. Masovni turizam predstavlja značajan pritisak na korišćenje prirodnih resursa i upravljanje otpadom u gradu. Pridruživanjem Inicijativi, Dubrovnik želi da doprinese smanjenju sopstvenog plastičnog otiska kao vodeći grad turizma u Hrvatskoj i da na taj način bude primer i drugim gradovima u državi, budući da je borba s plastičnim otpadom nešto s čime se kao društvo moraju ambicioznije suočiti.

Ovaj projekat predstavlja i nastavak učešća Grada Dubrovnika u smeru podsticanja održivog razvoja i razvoja održivog turizma na području grada.

Kroz sprovođenje projektnih aktivnosti radiće se i na podizanju svesti građana grada Dubrovnika, i na kraju i svih građana Hrvatske, o uzrocima i posledicama plastičnog zagađenja na okolinu, morske i kopnene ekosisteme i zdravlje ljudi.

Naredni korak u projektu je izrada analize koja će dati pregled trenutnog stanja u gradu, koliko se koristi jednokratna plastika i kakav je sistem upravljanja otpadnom plastikom i alternative za zamenu određenih jednokratnih plastičnih proizvoda. Potom sledi izrada i usvajanje plana s merama koje će se implementirati u drugoj godini trajanja projekta, odnosno 2021.

U Hrvatskoj se svake godine stvara oko 362.000 tona plastičnog otpada, odnosno u proseku 96 kilograma plastike po stanovniku. Među 22 mediteranske zemlje u regionu, Hrvatska je deseti najveći proizvođač plastičnih proizvoda i ima treću najveću proizvodnju otpada po glavi stanovnika, što ukazuje na visok nivo proizvodnje i potrošnje plastike.

Udruženje Sunce Split

WWF Mediteran

Plastic Smart Cities Croatia

plastika

zaštita životne sredine

plastični otpad u moru