Izvor: cirkularnaekonomija.org | Ponedeljak, 27.07.2020.| 14:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

Od tekstilnog otpada do dizajnerske majice - Da li je Srbija spremna za projekat Krpica?

(Foto: Đina Grujić)
Iskoristiti otpad iz tekstilne industrije za proizvodnju novih odevnih predmeta – ideja je koja je krajem prošle godine okupila nekoliko mladih ljudi iz Srbije u projektu Krpica. Sa mnogo entuzijazma, volje i elana krenuli su u misiju pravljenja dizajnerskih majica od tekstilnog otpada kojeg svake godine ima sve više. Na svom putu ka cirkularnoj ekonomiji naučili su mnogo – da za uspeh nije dovoljna dobra i plemenita ideja, da je potrebna pomoć države i afirmisanih kompanija, ali i da je ekološka svest novih generacija na zavidnom nivou.

Projekat Krpica realizuje neprofitno udruženje građana Inspiring Change, a cilj je, ne samo smanjenje tekstilnog otpada, već i podsticanje društvenog preduzetništva i zapošljavanje mladih.

Inicijatorke projekta, master ekologije i grafički dizajner Ana Maksimović i projektni menadžer Nina Petrov u razgovoru za Centar za promociju cirkularne ekonomije otkrivaju da su na početku želele da majice prave od otpada iz industrijske proizvodnje koji čini sve ono što su kompanije odbacile tokom krojenja.

– Nažalost, nismo imale pozitivnu povratnu informaciju modnih kompanija. Zato smo tekstil tražile u second hand prodavnicama, sa idejom da kasnije organizujemo društvene donacije gde bi svako donosio garderobu koju hoće da baci. Angažovale smo mlade dizajnerke pri kraju studija Valentinu Bozoki i Danijelu Marinković, pokrile društvene mreže za čiji je sadržaj zadužena Tea Jovanovska i napravile sajt sa modelima koje reklamira Jovana Rađenović – govori Ana o tome kako je nastao projekat Krpica.


Rad se teško naplaćuje


Prodaja je organizovana putem sajta i društvenih mreža gde su svi zainteresovani mogli da kupe majice po ceni od 2.500 dinara. Prve reakcije su, kažu, bile pozitivne. Ali iza ugla su ih sačekale prve prepreke.

– Početak je bio jako izazovan za sve nas. Mnogima su se majice svidele, ali nisu bili spremni da plate tu cenu. A mi, opet, nismo mogli da idemo na nižu cenu jer je ipak, reč, o dizajnerskom proizvodu. Osim toga, ispostavilo se da je šivenje mnogo kompleksnije nego što smo očekivale, trebalo je gomilu komadića složiti u jednu stvar. Postavilo se pitanje da li je majica najbolje rešenje za proizvodnju jer ima mnogo šavova. Teško se taj rad naplaćuje i shvatili smo da ne možemo da budemo konkurentni sa cenama second hand prodavnicama – otkriva Nina, dodajući da im ni pandemija nije išla na ruku.

Da bi se proces isplatio i ovakvi projekti mogli da zažive, neophodno je ulaganje u mašine i investicije u proizvodnju, ističu naše sagovornice. Do tada, potrebna je fleksibilnost i promena strategija.

– Kada smo shvatile da majice traže mnogo vremena i rada koji se u ovom trenutku ne može naplatiti, odlučile smo da pređemo na torbe i cegere koji su jednostavniji za šivenje. Sada smo u potrazi za partnerom, na primer kozmetičkim kućama kojima bismo mogli da pravimo torbice, nesesere od korišćenog tekstila u koje će pakovati svoje proizvode. To je lakše za proizvodnju dok ne dođemo do faze da možemo da radimo i odevne predmete. I uvek smo otvorene za nova dizajnerska rešenja i predloge – kaže Ana.
(Foto: Đina Grujić)


Gde završava tekstilni otpad

Naše sagovornice se slažu da nedostaje pomoć države za preduzetnike koji čuvaju životnu sredinu, kao i sistemska rešenja.

– Srbija je počela da ide u smeru cirkularne ekonomije, ali nema zakonskih regulativa koje bi odredile šta se radi sa tekstilnim otpadom. Nedostaje i podrška za biznise i preduzetnike čiji je rad usmeren na očuvanje životne sredine – primećuje Nina.

Edukacija je, ističu, najvažnija za razvoj tržišta. Čini im se da srpsko tržište još nije spremno za proizvode poput njihovog, ali nemaju sumnje da je pitanje dana kada će postati.

– Taj trenutak će svakako doći, da li za tri meseca ili godinu dana, videćemo. Zato je važno da mi budemo spremni. Neophodno je da se razvija svest među zajednicom o tome kakve proizvode kupujemo, šta jedemo. Generacija Z je baš osvešćena, vode računa o tome kakvu garderobu nose, šta jedu. Među mladima koji kupuju u second hand radnjama, primera radi, ima dosta onih koji su ekološki osvešćeni, ali mnogi ljudi i dalje tamo kupuju samo zato što je povoljnije. To je naš zadatak, da radimo na probuđivanju svesti ljudi – zaključuju Ana i Nina.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.