Izvor: eKapija | Petak, 24.07.2020.| 12:12
Izdvojite članak Odštampajte vest

ŽIVANOVIĆ: Vreme je za strateške mere - moratorijum do kraja pandemije, još para za garantnu šemu i stimulacije za banke

Branko Živanović (Foto: Foto studio Nera)
S obzirom da nas najverovatnije očekuje još nekoliko epidemioloških talasa koronavirusa, efekti depresije simultano će se produbljivati na socio-ekonomskom planu, ocenjuje za eKapiju profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije.

Osvrćući se na svoju prethodnu analizu u kojoj je predvideo tri moguća ishoda korona-krize, on sada kaže da je prvi, najpoželjniji scenario sa sezonskim povlačenjem virusa i reanimacijom privrede u kratkom roku i definitivno otpao, te nas očekuje drugi, sa sporijim oporavkom privrede. Stoga je, ocenjuje, neophodno što pre doneti ozbiljne, dugoročne mere za očuvanje ekonomije.

Na pitanje koliko je sa ove tačke gledišta, prvi paket državne pomoći pomogao privredi i šta možemo očekivati od najavljenog drugog paketa, Živanović kaže da su te mere bili taktičke, odnosno da je inicijalni paket ciljao agregatnu tražnju i bio usmeren na otklanjane straha privrednika od gubljenja tržišta i izbegavanje masovnih otpuštanja radnika, što je imalo efekta.

- Da se podleglo "infodemiji" na temu skupog zaduživanja, njegovog odlaganja i oslanjanja na međunarodnu pomoć, bolje upotrebe potrošenih sredstava kroz kanal pomoći najsiromašnijima i najugroženijima, urušavanja budžetske ravnoteže i slično, kod privrednika bi se stvorila sumnja u perspektive domaće privredne konjukture, privredna aktivnost još više bi se urušila i mnogo više radnika bilo bi otpušteno, a manje poslova započeto – smatra naš sagovornik.

On dodaje da su kreditni moratorijum i poreske olakšice, kombinovani sa garantnom šemom i kovid kreditima Fonda za razvoj, pa čak i "inkriminisani" helikopterski novac, sprečili kritično urušavanje agregatne tražnje, privredi omogućili predah i kakvu takvu konsolidaciju i prilagođavanje.

- Predah u otplati, depozitnu predkriznu kamatnu stopu kod poslovnih banaka je sa 2,5 do 3% oborio na nekih 1,1 do 1,5% u zavisnosti od banke, zahvaljujući formiranim rezervama kod privrede i stanovništva. Dakle, ušteđeni novac nuđen je banci na oročenje – predočava Živanović.

Ipak, upozorava da su mnogi negativni efekti samo odloženi i ocenjuje da se privreda od sada mora kontinuirano prilagođavati novim "kovid paradigmama".

- Sa taktičkih, mora se preći na strateške mere, i to sa prilično ispražnjenom kasom. To će imati svoju cenu – upozorava Živanović.

Prema njegovim rečima, sastavljanje novog paketa mera trebalo bi započeti od zaštite ljudi i radnog procesa.

- Evidentno je da, nadalje, masovnog povlačenja radnika sa radnih mesta ne može biti. Kombinovano, zakonskim merama i interventnim fondovima pomoći preduzećima (novac, higijensko-sanitarni material i maske), treba obezbediti uslove kretanja i rada zaposlenih, kao i uslove testiranja, oporavka i minimalne materijalne zaštite inficiranih i obolelih na radnom mestu – kaže Živanović.

Zatim, dodaje, treba identifikovati strateški važne sektore za nacionalnu ekonomiju, koji su najviše ugroženi, i kombinovanim fiskalno-finansijskim merama ih podržati da premoste krizu.

- To su u prvom redu turističko-ugostiteljska preduzeća, prevoz putnika i dobar deo transporta, ali ne ceo, jer deo drumskog transporta robe pristojno radi i prihoduje, a zatim i tzv. "komponentaši", posebno oni vezani za automobilsku industriju – navodi sagovornik našeg portala i ocenjuje da fiskalne olakšice treba produžiti dokle god to budžet može da izdrži.

On ističe i da je moratorijum na otplate kredita efikasna mera, ali da se on ovog puta mora uspostaviti na fleksibilnijoj osnovi i na duži rok.

- Efekat sličan moratorijumu može se postići i upućivanjem klijenata bankama na dogovor o reprogramu i restrukturiranju obaveza, koji bi paralelno isključio ponovnu rezervaciju plasmana i obaranje kategorije klijenta, kao i eventualne nove kapitalne zahteve na kraju obračunske godine – što bi bilo moguće regulisati samo odlukom NBS. Međutim, to bi uzelo dosta vremena koje bi iziskivala sama procedura donošenja odluke o reprogramu, odnosno restrukturiranju plasmana. Situaciju bi dodatno zakomplikovala i neusklađenost zakonsko-sudske prakse i ponovnog uspostavljanja hipoteke, dodatnog roka za primedbe/žalbe i troškova ponovne procene. Naravno, i odluka ne bi bila obavezujuća za banku, koja bi rukovođena kratkoročnim ciljevima, mogla da se ogluši o ovaj apel, nešto naplati, a firmi stvori nerešiv problem. Stoga je moratorijum bolje rešenje jer sve ovo u momentu rešava – obavezujući je, isključujuje ponovnu rezervaciju plasmana i dekategorizaciju klijenta, ponovni upis hipoteke sa svim njegovim rizicima i dodatni trošak procenitelja i notara – smatra Živanović.

Međutim, ističe, moratorijum na otplatu kredita sada treba oročiti na period do kraja pandemije, uz dodatni kratak rok ponovnog uspostavljanja gotovinsko-konverzionog ciklusa, kada bi firme i realno mogle da otpočnu vraćanje.

- Takođe, firmama i bankama treba ostaviti prostor za dogovor oko same dinamike i modela otplate kamate, kao i oko eventualnog otplaćivanja i dela glavnice u motatorijum-intervalu, čime bi se smanjila kasnija izdvajanja i umanjio iznos ukupno plaćene kamate – precizira Živanović.

Kao drugi, opcioni ešalon koji bi polegao moratorijumu, on označava industrije koje će, kako kaže, produženjem trajanja epidemije verovatno doživeti sudbinu uslužnih delatnosti.

- Veći deo prerađivačke industrije, poput tekstilne, već je u problemu. Teksilci koji rade iskjučivo za svoje potrebe i domaće tržište u boljem su položaju od firmi koje uslužno šiju i izrađuju poluproizvode i proizvode od kože i gume za potrebe ino-kompanija i izvoz. Tu bi trebalo ostaviti još većí prostor za dogovor banke i klijenta – smatra naš sagovornik.

Kada je reč o građevinskoj industriji, Živanović kaže da ovom sektoru, koji se neobično dobro drži u krizi, nije potrebno odlaganje obaveza, već građevinskim firmama treba stvoriti uslove za proširenje tržišta uz pomoć državnih stimulansa.

- NBS je učinila iskren pokušaj upućivanjem banaka da učešće kod stambenih kredita spuste na 10%. Međutim, bez dodatnih garancija, to je za bankarski sektor u ovom trenutku rizično, ali svakako to treba nastaviti. Stanogradanja ima naglašene katalizatorske efekte i deo učešća treba da preuzme država, i mladima ukupan ili delimičan povraćaj subvencije ostavi za period nakon otplate kredita, ukoliko radni vek provedu u zemlji i ne prodaju nekretninu. Dugoročno, ovo bi dalo efekte – ocenjuje Živanović.

Na pitanje treba li nastaviti sa garantnom šemom i kovid kreditima i u drugom paketu pomoći, profesor ističe da je garantna šema bila najbolji potez vlade i monetarnih vlasti i da sa njom svakako treba nastaviti.

- Banke još više treba "uvući u igru" kroz garantnu šemu, jer kroz nju kreditne odluke prolaze kroz filter banaka, nad njima se zadržava njihov nadzor i upošljavaju se resursi banaka na nivou stimulativnih kamatnih stopa. Banke su, respektivno, kod većine zanovljenih kredita dodale, najčešće i još 50% sopstvenih novoodobrenih sredstava. Stoga bi bilo dobro pojačati tempo i sumi od prvobitne 2 mlrd EUR za garantnu šemu dodati još jednu. Pritom, garantni udeo države otplatom ne treba smanjivati, već program širiti, čime bi banke još više bile izvučene na tržište i ostavljene ovde, a njihove odluke i sredstva su ipak najveći garant za profiliranje adekvatne privredne strukture na dugi rok – kaže naš sagovornik.

Za razliku od garantne šeme, efekte kredita Fonda za razvoj on ne vidi u tako dobrom svetlu.

- Fond za razvoj je imao ulogu održavanja aktivnosti tržišta u inicijalnoj fazi. Kako tako, on ju je delom i obavio, ali sada započeto treba privesti kraju, s preostalim delom namenjenih sredstava, da bi se sačuvalo poverenje, ali ne treba otvarati nova poglavlja. Umesto toga pametnije bi bilo da država ponovo podrži Razvojnu agenciju Srbije, koja bi u kombinaciji sa lizing kućama stimulisala uvoz mašina i opreme, jer je tehnologija i trenutni, ali i najveći dugoročni garant očuvanja privredne aktivnost i radnih mesta – ističe Živanović.

Kako da banke ostanu u igri?

- Banke treba adekvatnim interesno-motivacionim okvirom sve više upućivati na tržište i zadržavati na njemu. Dobra je odluka NBS koja direktno vezuje smanjenje stope izdvajanja po osnovu obaveznih rezervi sa smanjenjem aktivne kamatne stope u formatu garantne šeme. Svakako, stimulanse u pogledu smanjenja obaveznih rezervi treba upućivati bankama i vezivati ih konkretno i pojedinačno za rast njihovog kreditnog portfolija – smatra Branko Živanović.

Ističe i da stopu izdvajanja po osnovu obavezne rezerve kontinuirano treba smanjivati i time podupirati likvidnost banaka, kao i da treba izbeći svako dupliranje i neproduktivnu upotrebu bankarskih resursa, pa ponovna rezervisanja treba ukidati kod svih kreditnih prepakivanja koje su banke i klijenti zajednički preduzeli, uključujući i NPL klijente.

- I putem repo operacija permanentno treba pojačavati bankarsku likvidnost, a ukoliko se ukaže prostor u budžetu i bankama bi bilo primereno ponuditi opciju odlaganja poreza na dobit ili eventualno imovinu, posebno onima koje zatraže, naravno, uz obavezan uslov zadržavanja adekvatnog nivoa kreditnog portfolija i njegove cene – zaključuje Živanović.

B. Petrović






Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.