Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Ekonomisti: Srbiji slede stezanje kaiša, racionalizacija i otpuštanja

Izvor: Politika Petak, 17.07.2020. 09:09
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: eivanov/shutterstock.com)Ilustracija
Država je u prvom krugu pomoći privredi i građanima bila izdašna i delila šakom i kapom. Paketom od pet milijardi evra su svi bili zadovoljni. Sada kada pojedine mere kao što pomoć u vidu minimalne zarade za zaposlene i moratorijum na otplatu kredita ističu, privatni sektor i sindikati pogled upiru ka Vladi Srbije.

Međutim, predsednik Aleksandar Vučić tokom vikenda je ponovio da država ne razmatra novi paket mera pomoći privredi zbog virusa korona, jer bi na taj način ugrozila stabilnost i stopu javnog duga od 60% BDP-a (koliko je on obećao narodu i što je Mastriht nivo). Tom prilikom je opet rekao da "država nije ćup iz kojeg možete da uzmete šta hoćete".

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, primećuje da se ide iz jedne krajnosti u drugu kada se ocenjuje stanje javnih finansija u Srbiji. Na početku krize se tvrdilo da je stanje izuzetno dobro, da imamo para, da nećemo da tražimo novac od MMF-a i EU i da ne treba da brinemo. Sada se odustaje od dodatne pomoći privredi, iako većina zemalja odobrava pomoć i tokom druge polovine godine. Prema njegovoj oceni, loša strategija je bila da se toliko mnogo novca potroši u kratkom periodu od tri meseca.

Bilo bi bolje da je trošenje državnog novca raspoređeno na neki duži vremenski period. Ekonomski racionalnija strategija je podrazumevala selektivniju pomoć delatnostima i preduzećima, tako da ona bude usmerena ka onima snažno pogođenim krizom. Da je država pomogla samo siromašnim građanima, umesto što je svim punoletnim ponudila po 100 EUR, mogla je da uštedi znatna sredstva kojima bi sada pomogla privredu, a da pri tome više pomogne onima kojima je pomoć potrebna.

– Već sada je javni dug blizu 60% BDP-a. On će preći tu granicu čak i ako vlada ne primeni nikakvu dodatnu pomoć privredi tokom ove godine. Sa planiranim deficitom i zaduživanjem koje iz njega sledi javni dug će krajem godine 61 ili 62% BDP-a. Cilj dodatnih mera pomoći jeste da pad privredne aktivnosti bude što manji u ovoj godini, da nezaposlenost što manje poraste, kao i da što manji broj preduzeća ode u stečaj. Ono što je posebno važno – očuvanje radnih mesta i preduzeća u ovoj godini bi olakšalo oporavak privrede u narednoj godini. Opravdano je stoga da se država dodatno zaduži za jedan ili dva procentna poena BDP-a kako bi pomogla privredi – smatra Arsić.

On naglašava da dodatne mere moraju da budu selektivne zato što nemamo mnogo para. Verovatno bi mogle da obuhvate produženje odlaganja plaćanje poreza i kredita. Pokrivanje minimalca više ne bi imalo smisla, ali bi umesto toga trebalo povećati socijalnu pomoć za ljude koji izgube posao.

– Potrebno je da se u paketu sa dodatnim merama donese i plan koji će naglo da smanji deficit u narednoj godini i na taj način zaustavi rast javnog duga. Zato ne bi trebalo planirati i najavljivati povećanje penzija i plata u narednoj godini. To nije realno, a ni pravično kada je privatni sektor u teškoj poziciji. Moraju svi da dele sudbinu društva – ocenjuje Arsić.

Uz stimulativne mere prema privredi treba probati sa racionalizacijom izdataka u javnom sektoru, a naročito je važno da se povećaju javne investicije na nivou republike i lokalnih zajednica, kako bi se nadoknadio pad privatne tražnje.


Kada je reč o garantovanim kreditima od 2 mlrd EUR, ako bi bilo tražnje i spremnosti banaka da daju više, to bi trebalo proširiti i u njega uključiti velika preduzeća umesto da se ide na emisiju njihovih korporativnih obveznica. Arsić kaže da ovo nije trenutak da se emituju te obveznice niti su preduzeća na koja se to odnosi dobra, a pogotovo je loše da Narodna banka Srbije otkupi te obveznice.

Na pitanje koliko ljudi će ostati bez posla, profesor Ekonomskog fakulteta kaže:

– U najboljem slučaju, nekoliko desetina hiljada kada je reč o formalnoj zaposlenosti i još toliko onih koji rade na crno. Ako bi privreda dobila neku vrstu pomoći, otpuštanja bi bilo manje, ali bi ga svakako bilo, jer zaposlenost mora da se prilagodi nižem nivou privredne aktivnosti.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže takođe da Srbija ima ograničenu mogućnost zaduživanja i da naš dug ne bi trebalo da pređe 60% BDP-a. Svi će morati da podnesu teret krize, i država i privreda i građani. Slede nam, kako kaže, stezanje kaiša, racionalizacija i otpuštanja.

– Ovo je retka prilika kada se slažem sa predsednikom Srbije. Bilo bi celishodnije da je ovo rekao ministar finansija, a da Fiskalni savet izađe sa preporukama i analizom. Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama. Pošto smo nerazvijena zemlja, naše zaduživanje je skuplje, to jest za nas su kamate više nego za članice Evropske unije. Zato moramo da budemo obazriviji i štedljiviji. Država mora da se ponaša racionalno, da daje novac samo za neophodno i preispita neke svoje odluke, kao što je nabavka vojne opreme, na šta je Fiskalni savet već ukazivao – kaže Madžar.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd Narodna banka Srbije Beograd
Ekonomski fakultet Beograd Ekonomski fakultet Beograd
Fiskalni savet Republike Srbije Fiskalni savet Republike Srbije
Vlada Republike Srbije Vlada Republike Srbije
Tagovi:
Milojko Arsić
Ljubomir Madžar
Aleksandar Vučić
javni dug Srbije
bdp Srbije
rast javnog duga
pomoć privredi
dodatne mere
otpuštanja
Komentari
Vaš komentar

Top priče

18.04.2024.  |  Energija, Građevina

Zbog RHE Bistrica izmeštaće se dva državna puta - EPS traži projektanta, potrebna i aktuelizacija studije opravdanosti gradnje

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu idejnog rešenja i tehničke dokumentacije za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica. Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji posla, trase objekata budućeg sistema RHE Bistrica u blizini akumulacije Potpeć se ukrštaju sa trasom državnog puta IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj, a trasa državnog puta IIA reda broj 194 Kokin

18.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Hrvatski Aircash stiže u Srbiju

18.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

18.04.2024.  |  Saobraćaj

Jovanović: Razmotriti kupovinu Siemens tramvaja proizvedenih u Kragujevcu za GSP Beograd

18.04.2024.  |  Saobraćaj

18.04.2024.  |  Industrija, Finansije

Stižu novi lovci na srpsko zlato - Australijski Strickland Metals kupio rudarski projekat na planini Rogozna

18.04.2024.  |  Industrija, Finansije

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije

Feka Automotive gradi energetski efikasan proizvodni objekat - EBRD odobrila 15 mil EUR

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije

18.04.2024.  |  Energija

Predloženo potpisivanje memoranduma o razumevanju između relevantnih obrazovnih i naučnih institucija i predstavnika Vlade u vezi sa nuklearnim programom

18.04.2024.  |  Energija

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Gradiće se parking na Jastrepcu u okolini Kruševca

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

19.04.2024.  |  Finansije

Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima

19.04.2024.  |  Finansije

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Denis Nikitin, generalni direktor budućeg postrojenja SCHOTT Pharma u Jagodini - Izgradnja fabrike napreduje u skladu sa planovima, otvaranje očekujemo u toku 2025. godine

19.04.2024.  |  Zdravstvo

18.04.2024.  |  Vesti

CBRE potvrdio lidersku poziciju osvojivši tri priznanja na 19. dodeli SEE Real Estate Awards

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Vesti

Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Culinary Crossroads - Serbia meets Japan

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Finansije

Snažan rast Milenijum osiguranja

17.04.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

Nekretnine - projekti
Ovako će izgledati jedna od kula u budućem kompleksu autobuske i železničke stanice u bloku 42 - M2 će imati 29 spratova, 390 stanova, bazen... (FOTO)
Vinarija Dekanter planira gradnju objekta vinarije u Čortanovcima
Domaća firma gradi Centar za razvoj veštačke inteligencije na Novom Beogradu - Na 13.000 m2 kompleks sa prostorima za napredna istraživanja u virtuelnoj realnosti i 36 stanova (FOTO)
U okolini Nove Varoši u planu 10 kuća za odmor - Tipski objekti sa fasadama od drveta i kamena (FOTO)
Urbanističke priče
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Na levoj obali Dunava u planu gradnja novog naselja na 300 ha - Između Ovče i Krnjače planirano oko 2.000 stanova, vrtići, škola, dom zdravlja, privredni parkovi...
Šta se sve planira uz toplanu Majevica u Novom Sadu?
Poslovni saveti
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li na poslu manipulišu vama? - Ovu su znakovi upozorenja
Zaposleni završe samo polovinu zadataka tokom nedelje - Šta je potrebno za veću produktivnost?
Finansiranje
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Vojvodina podržava mlade poljoprivrednike - Demografska obnova ruralnih područja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.