Izvor: Politika | Petak, 17.07.2020.| 09:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ekonomisti: Srbiji slede stezanje kaiša, racionalizacija i otpuštanja

Ilustracija (Foto: eivanov/shutterstock.com)
Država je u prvom krugu pomoći privredi i građanima bila izdašna i delila šakom i kapom. Paketom od pet milijardi evra su svi bili zadovoljni. Sada kada pojedine mere kao što pomoć u vidu minimalne zarade za zaposlene i moratorijum na otplatu kredita ističu, privatni sektor i sindikati pogled upiru ka Vladi Srbije.

Međutim, predsednik Aleksandar Vučić tokom vikenda je ponovio da država ne razmatra novi paket mera pomoći privredi zbog virusa korona, jer bi na taj način ugrozila stabilnost i stopu javnog duga od 60% BDP-a (koliko je on obećao narodu i što je Mastriht nivo). Tom prilikom je opet rekao da "država nije ćup iz kojeg možete da uzmete šta hoćete".

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, primećuje da se ide iz jedne krajnosti u drugu kada se ocenjuje stanje javnih finansija u Srbiji. Na početku krize se tvrdilo da je stanje izuzetno dobro, da imamo para, da nećemo da tražimo novac od MMF-a i EU i da ne treba da brinemo. Sada se odustaje od dodatne pomoći privredi, iako većina zemalja odobrava pomoć i tokom druge polovine godine. Prema njegovoj oceni, loša strategija je bila da se toliko mnogo novca potroši u kratkom periodu od tri meseca.

Bilo bi bolje da je trošenje državnog novca raspoređeno na neki duži vremenski period. Ekonomski racionalnija strategija je podrazumevala selektivniju pomoć delatnostima i preduzećima, tako da ona bude usmerena ka onima snažno pogođenim krizom. Da je država pomogla samo siromašnim građanima, umesto što je svim punoletnim ponudila po 100 EUR, mogla je da uštedi znatna sredstva kojima bi sada pomogla privredu, a da pri tome više pomogne onima kojima je pomoć potrebna.

– Već sada je javni dug blizu 60% BDP-a. On će preći tu granicu čak i ako vlada ne primeni nikakvu dodatnu pomoć privredi tokom ove godine. Sa planiranim deficitom i zaduživanjem koje iz njega sledi javni dug će krajem godine 61 ili 62% BDP-a. Cilj dodatnih mera pomoći jeste da pad privredne aktivnosti bude što manji u ovoj godini, da nezaposlenost što manje poraste, kao i da što manji broj preduzeća ode u stečaj. Ono što je posebno važno – očuvanje radnih mesta i preduzeća u ovoj godini bi olakšalo oporavak privrede u narednoj godini. Opravdano je stoga da se država dodatno zaduži za jedan ili dva procentna poena BDP-a kako bi pomogla privredi – smatra Arsić.

On naglašava da dodatne mere moraju da budu selektivne zato što nemamo mnogo para. Verovatno bi mogle da obuhvate produženje odlaganja plaćanje poreza i kredita. Pokrivanje minimalca više ne bi imalo smisla, ali bi umesto toga trebalo povećati socijalnu pomoć za ljude koji izgube posao.

– Potrebno je da se u paketu sa dodatnim merama donese i plan koji će naglo da smanji deficit u narednoj godini i na taj način zaustavi rast javnog duga. Zato ne bi trebalo planirati i najavljivati povećanje penzija i plata u narednoj godini. To nije realno, a ni pravično kada je privatni sektor u teškoj poziciji. Moraju svi da dele sudbinu društva – ocenjuje Arsić.

Uz stimulativne mere prema privredi treba probati sa racionalizacijom izdataka u javnom sektoru, a naročito je važno da se povećaju javne investicije na nivou republike i lokalnih zajednica, kako bi se nadoknadio pad privatne tražnje.

Kada je reč o garantovanim kreditima od 2 mlrd EUR, ako bi bilo tražnje i spremnosti banaka da daju više, to bi trebalo proširiti i u njega uključiti velika preduzeća umesto da se ide na emisiju njihovih korporativnih obveznica. Arsić kaže da ovo nije trenutak da se emituju te obveznice niti su preduzeća na koja se to odnosi dobra, a pogotovo je loše da Narodna banka Srbije otkupi te obveznice.

Na pitanje koliko ljudi će ostati bez posla, profesor Ekonomskog fakulteta kaže:

– U najboljem slučaju, nekoliko desetina hiljada kada je reč o formalnoj zaposlenosti i još toliko onih koji rade na crno. Ako bi privreda dobila neku vrstu pomoći, otpuštanja bi bilo manje, ali bi ga svakako bilo, jer zaposlenost mora da se prilagodi nižem nivou privredne aktivnosti.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže takođe da Srbija ima ograničenu mogućnost zaduživanja i da naš dug ne bi trebalo da pređe 60% BDP-a. Svi će morati da podnesu teret krize, i država i privreda i građani. Slede nam, kako kaže, stezanje kaiša, racionalizacija i otpuštanja.

– Ovo je retka prilika kada se slažem sa predsednikom Srbije. Bilo bi celishodnije da je ovo rekao ministar finansija, a da Fiskalni savet izađe sa preporukama i analizom. Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama. Pošto smo nerazvijena zemlja, naše zaduživanje je skuplje, to jest za nas su kamate više nego za članice Evropske unije. Zato moramo da budemo obazriviji i štedljiviji. Država mora da se ponaša racionalno, da daje novac samo za neophodno i preispita neke svoje odluke, kao što je nabavka vojne opreme, na šta je Fiskalni savet već ukazivao – kaže Madžar.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.