Izvor: Beta | Utorak, 07.07.2020.| 11:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

ARSIĆ: Država bi trebalo selektivno da pomogne ugroženim preduzećima i sektorima

Milojko Arsić (Foto: Printskrin (Youtube))
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da država u drugoj polovini godine treba selektivno da pomogne sektore i preduzeća kojima su zbog pandemije znatno opali prihodi u odnosu na isti period 2019. godine.

- Pomoć bi trebalo usmeriti na sektore koji su naročito snažno pogođeni krizom, kao što su hotelijerstvo i avio-saobraćaj, ali i na preduzeća u drugim delatnostima, čiji prihodi su opali 20-30% ili više u odnosu na isti period prethodne godine - rekao je danas Arsić za Betu.

Dodao je da je pomoć moguća preko produženja roka za odlaganje kredita i poreza za te sektore i preduzeća do kraja godine, dok dalja isplata minimalca nije svrsihodna, ni fiskalno održiva.

Prostor za dodatnu pomoć privredi, kako je rekao, nije veliki, jer je država u prethodnom delu godine primenila vrlo izdašan program državne pomoći, čiji je rezultat deficit od preko 2,5 mlrd EUR u prvoj polovini godine.

Pomoć privredi u prethodnom delu 2020. godine je, prema njegovim rečima, bila neselektivna, jer su je dobili i oni sektori privrede i preduzeća koji nisu pogođeni krizom, a to je imalo za posledicu da su rashodi države bili veći nego što je to ekonomski opravdano.

- Najveće rasipanje javnih sredstava ostvareno je isplatom 100 EUR svim punoletnim građanima Srbije, što je koštalo državu 620 mil EUR - rekao je Arsić.

Mnogo pravičniji i ekonomski stimulativniji program bio bi, kako je ocenio, da je u toku ove godine polovina tih sredstva isplaćena siromašnim građanima, uključujuči i one koji su ostali ili će ostati bez posla, a da je polovina sačuvana za pomoć privredi u drugoj polovini godine.

Javni dug Srbije će, kako je rekao Arsić, i bez primene dodatne pomoći privredi krajem godine preći 60% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a te dodatne mere bi povećale javni dug za jedan do dva procentna poena.

- Pomalo je neobično da vlast, koja je u periodu 2012- 2015. godine, kada nije bilo svetske krize, povećala javni dug sa 45% na 70% BDP-a, a u periodu velike krize tvrdi da ne želi da pređe granicu od 60% - rekao je Arsić.

Dodao je da je povećanje fiskalnog deficita i javnog duga u periodu krize "opravdano, ali je neophodno da se i sada razmišlja o održivosti javnog duga" .

To pre svega znači da, kako je rekao, treba napraviti novu srednjoročnu fiskalnu strategiju, koja bi obezbedila da se već u narednoj godini značajno smanji fiskalni deficit i zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP.

Takva fiskalna strategija, prema njegovim rečima, podrazumeva da u "narednoj godini verovatno nema povećanja plata u javnom sektoru i penzija, ali i da se preispitaju razni sporni projekti čija realizacije je najavljivana, kao i da se generalno unapredi efikasnost u javnim trošenjima" .

Arsić je istakao da je aktuelna kriza dodatni podsticaj da se ponovo preispita privredni sistem i eknomska politika u Srbiji.

- To između ostalog podrazumeva da se krene ka pravljenju privrednog sistema u kome će se uspostaviti ravnopravnost privrednih subjekata, smanjiti administrativne barijere i korupcija, unaprediti efikasnost pravosuđa i administracije - rekao je on.

Takav privredni sistem bi, kako je rekao Arsić, podstakao rast domaćih i stranih investicija, a omogućio bi uštede u budžetu ukidanjem skupih subvencija koje su im dodeljivanje.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.