Izvor: eKapija | Nedelja, 21.06.2020.| 12:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Novi Zakon o javnim nabavkama ublažava primenu instituta negativne reference

(Foto: StanislauV/shutterstock.com)
Novi Zakon o javnim nabavkama, čiji početak primene je zakazan za 1. jul, za razliku od trenutno važećeg ne sadrži posebno naslovljenu odredbu negativnih referenci. Suštinski, ovo znači da više nema posebnog člana naslovljenog kao "negativne reference" koji je do sada postojao, već da ona postoji kao jedna od zakonskih mogućnosti za isključenje privrednog subjekta iz postupka javne nabavke, navodi Institut za javne nabavke.

- Naime, ono što sada poznajemo kao negativnu referencu regulisano je članom 112. Zakona o javnim nabavkama i predviđa situaciju kada naručilac u konkursnoj dokumentaciji predvidi da će isključiti privrednog subjekta ako "utvrdi da privredni subjekt u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda nije ispunjavao obaveze iz ranije zaključenih ugovora o javnoj nabavci ili ranije zaključenog koncesionog ugovora, čija je posledica bila raskid tog ugovora, naplata sredstva obezbeđenja, naknada štete ili dr. –podseća Institut.

Po novom zakonu, ova mogućnost će i dalje postojati i dalje kao mogućnost, ali, samo ukoliko je naručilac tako predvideo konkursnom dokumentacijom, a ukoliko ove odredbe u konkursnoj dokumentaciji nema, naručilac neće moći naknadno da je primenjuje.

Prema poslednjem objavljenom biltenu Republičke komisije za zaštitu prava, i dalje nema mnogo odluka kojima je komisija razmatrala nepravilnost postupanja naručilaca prilikom primene odredbi zakona o negativnim referencama.

Kako u samoj komisiji kažu, ovaj institut se ne primenjuje mnogo među naručiocima, pa ponuđači i nemaju prilike da osporavaju ovakvo postupanje.

Komisija je u neku ruku zauzela stav da su razlozi neprimenjivanja ovih odredbi od strane naručilaca psihološke prirode, odnosno, da kod naručilaca postoje određene neprijatnosti i odsustvo želje da se "zameraju ponuđačima".

- Iz iskustva Instituta za javne nabavke navedeno možemo potvrditi uz dopunu da službenici za javne nabavke kod naručilaca jako često ističu da je prikupljanje dokaza u ovu svrhu još jedan posao koji moraju dodatno uraditi, da im stvara administrativno opterećenje, te da globalno neće postići ništa, upravo iz razloga što je postojanje negativne reference mogućnost naručioca da odbije ponudu, ne i njegova obaveza – navodi Institut za javne nabavke.

Međutim, pred komisijom se sporadično javljaju primeri kada je naručilac dodelio negativnu referencu, na osnovu dokaza drugih naručilaca i tako odbio ponudu.

Institut podseća naručioce da se dokazima drugih naručilaca mogu služiti samo pod sledećim uslovima:

- ako je reč o razlogu koji je nastao u prethodne tri godine pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda,
- kada je dokaz za tu okolnost pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka drugog nadležnog organa,
- kada je reč o istovrsnom predmetu javne nabavke.

U relativno skorijoj praksi, Republička komisija je donela par odluka kojima je potvrdila odluku naručioca o odbijanju ponude zbog negativne reference. Tako je potvrđena odluka naručioca koji je sprovodio javnu nabavku hrane – pilećeg mesa, kada je utvrđeno da naručilac poseduje drugi odgovarajući dokaz primeren predmetu javne nabavke, u vidu faktura i računa iz kojih se nesumnjivo može utvrditi kašnjenje u isporuci iz prethodno zaključenog ugovora o javnoj nabavci, navodi Institut za javne nabavke.

Da li je raskid ugovora razlog za negativnu referencu?

Možda jedna od najvećih zabluda ponuđača jeste da je jedini razlog za negativnu referencu raskid ugovora.

- Zakon previđa ukupno četiri situacije kada naručilac može odbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz da je ponuđač u prethodne tri godine koje prethode objavi javne nabavke, a upravo su vezane za savesnost i rad samog ponuđača u ranijim postupcima javnih nabavki. Tu se zapravo nalaze povrede integriteta postupka i povrede obaveze prijavljivanja korupcije, povreda konkurencije, dostava neistinitih podataka u ponudi, neopravdano odbijanje ponuđača da zaključi ugovor koji mu je dodeljen, te odbijanje da se dostave dokazi i sredstva za obezbeđenje shodno sadržini ponude – objašnjavaju iz Instituta za javne nabavke.

Naručilac može koristiti i dokaze koji su pribavljeni od strane drugog naručioca, ali samo ukoliko su u pitanju pravosnažne sudske odluke, odnosno konačne odluke nadležnih organa, odnosno, to ne mogu biti drugi dokazi koje je prikupio drugi naručilac u svojim postupcima javne nabavke.

Sledeća dva zakonom predviđena dokaza u formi isprave o realizovanom sredstvu obezbeđenja ispunjenja obaveza u postupku javne nabavke ili ispunjenja ugovornih obaveza, ili isprava o naplaćenoj kazni bi naručioci uglavnom poseduju, a posebno imajući u vidu da se ugovorne kazne naplaćuju aktivacijom sredstva obezbeđenja datog ponudom. Reklamacije potrošača, odnosno korisnika, treba vezati za sačinjavanje zapisnika o kvalitetu isporučene opreme, i trebalo bi posedovati odgovarajući dokaz da reklamacije nisu otklonjene u ugovorenom roku. Sledeći predviđeni dokaz u vidu izveštaja nadzornog organa o izvedenim radovima koji nisu u skladu sa projektom, odnosno ugovorom vezujemo za građevinske poslove gde se ovi izveštaji sačinjavaju.

- Dakle, sve gorenavedeno može biti osnov za primenu instituta negativne reference, a da li će je i na koji način primeniti, zavisi od volje i postupanja naručioca, budući da ga zakon ne obavezuje da postupi na ovaj način, već samo daje mogućnost – navodi Institut.

Takođe ističe i da odbijanje ponude ponuđača zbog negativne reference takođe postoji samo kao mogućnost, tako da naručilac može u svakom konkretnom slučaju odlučiti da li će prihvatiti ovakvu ponudu ili ne.

Kada će ponuda biti odbijena zbog negativnih referenci?

Pitanja vezana za negativne reference su možda među najčešćim pitanjima koje ponuđači postavljaju - počev od toga da li su ispunjeni uslovi da njima naručilac dodeli negativnu referencu, do toga da "pouzdano znaju" da je drugi ponuđač istu zaslužio, te kako mogu da utiču da je i dobije.

Iz Instituta napominju da je sam pojam negativnih referenci prvi put je uveden trenutno važećim zakonom, jer u prethodnim propisima nisu postojale odredbe koje su regulisale način postupanja naručioca prema nesavesnim ponuđačima.

- U prvi mah, zakon je predviđao samo spisak negativnih referenci, pa je kasnijim izmenama i dopunama zakona predviđena mogućnost naručioca da ovakve ponuđače odbije iako nisu na spisku, ako poseduje dokaze o njihovoj nesavesnosti – objašnjavaju iz Instituta za javne nabavke.








Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.