Izvor: Biznis | Ponedeljak, 08.02.2010.| 11:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ečanski šaran spreman za evropsku trpezu

Pri kraju izlovne sezone i rekordne "žetve" od 3.600 tona tovljenog šarana i riblje mlađi, Ribarsko gazginstvo "Ečka" u Lukinom Selu, kraj Zrenjanina, sprema se za povratak na zahtevno evopsko tržište, kojem već ove godine može da ponudi hiljadu tona ribe, izjavio je generalni direktor tog akcionarskog društva Nenad Radulović.

- Domaće tržište je postalo tesno, pre svega zbog prekomernog uvoza ribe, pa značajan izlaz vidimo u povratku na tržište Nemačke, Francuske, Italije, Grčke sve do Izraela, gde smo konkurentni i po kvalitetu i po ceni od 2 EUR za kilogram tovljenog šarana - rekao je Radulović.

Da bi izvoz počeo predstoji, krajem februara, još samo jedan, ali neophodan i veliki korak, a to je završetak "monitoringa rezidua", koji finasira Evopska unija. Radi se o ispitivanju postojanja štetnih materija u ribljem mesu, što obavlja beogradski Institut za higijenu i tehnologiju mesa.

Glavni tehnolog u Ribnjaku "Ečka" Zoran Mažić objašnjava da je ečanski šaran postao čuven posle pažljive i dugogodišnje selekcije, načinom ishrane, termički obrađenom i lako svarljivom hranom, prečišćavanjem vode koja u jezera dolazi iz Tise, i nizom drugih mera.

To je donelo i sertifikate renomiranih kuća, pa se već primenjuju međunarodni standardi, kao što su HACCP sistem i sistema menadžmenta kvalitetom.

Sa vekovnom tradicijom uzgoja ribe, pretežno šaranske, kao i desetak posto somova, smuđeva , tolstolobika i još nekih vrsta, čuveni banatski alasi mreže za sada bacaju na ukupno 1.700 hektara pod jezerima, smeštenim između Lukinog Sela, Belog Blata i Ečke, na 15-ak milometara od Zrenjanina, a ribu gaje i kod Melenaca, Srpskog Itebeja i Čente.

Ribarstvu se okreće i pokrajinski fond Vojvodine, odakle je početkom ove godine, a po konkursu za 2009. godinu, usmereno više od 106 miliona dinara za razvoj, od čega je 25 milona dinara stiglo u Ečku, za modernizaciju i proširenje proizvodnje, dok je ribarima u Pokrajini, po konkursu za ovu godinu, namenjeno 150 miliona dinara.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.