Izvor: Tanjug | Sreda, 10.06.2020.| 12:21
Izdvojite članak Odštampajte vest

U prvom tromesečju 2020. godine obavljeno oko 4 miliona transakcija e-trgovine

Ilustracija
U prvom tromesečju 2020. godine obavljeno je oko četiri milion transakcija kupovine roba i usluga karticama i e-novcem na internetu u svim valutama, što je 48,13% više u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine, kaže viceguverner Narodne banke Srbije Dragana Stanić.

Ona je na onlajn konferenciji "Digitalno bankarstvo i osiguranje" rekla da, kada se posmatraju transakcije na internetu u dinarima, odnosno na sajtovima domaćih trgovaca, povećanje još značajnije.

Kako je navela, zahvaljujući i brojnim aktivnostima koje je NBS preduzela tokom poslednjih godina na povećanju bezgotovinskih transakcija u prvom tromesečju 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine došlo je do rasta od čak 25,62% u broju izvršenih transakcija upotrebom mobilnog bankarstva.

Stanićeva kaže da je ovaj rast još primetniji ukoliko posmatramo samo preduzetnike i pravna lica, gde se u broju transakcija iniciranih mobilnim bankarstvom beleži porast u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal prošle od čak 35,7%.

- Primetno je da je došlo i do rasta broja virtuelnih prodavnica. Broj virtuelnih prodajnih mesta u našoj zemlji je sa 899 na kraju prvog tromesečja 2019. godine povećan na 1.228 na kraju prvog tromesečja 2020. godine - rekla je Stanićeva.


Uređena provera identiteta fizičkog lica

Kako kaže, od posebnog značaja za razvoj digitalnog bankarstva u Srbiji je i Odluka guvernera kojom se uređuje provera identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije.

Navodi da je na ovaj način otklonjena poslednja prepreka za uspostavljanje poslovnog odnosa sa finansijskom institucijom u potpunosti putem interneta, dakle bez prethodne identifikacije uz obavezno fizičko prisustvo korisnika u prostorijama finansijske institucije.

Tako je rekla da su u toku 2019. godine u Srbiji 44.294 ugovora o finansijskim uslugama između banaka i korisnika finansijskih usluga zaključena na daljinu.

To je, objasnila je, omogućeno zahvaljujući Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je na predlog NBS usvojen 2018. godine i Odluci guvernera.


Instant plaćanja

Podsetila je da je NBS obezbedila ne samo osnovnu infrastrukturu za instant plaćanja, već aktivno radi i na uspostavljanju dodatnih funkcionalnosti.

Tako je, kaže, u februaru guverner NBS Jorgovanka Tabaković pustila u rad instant plaćanja na prodajnim mestima, a reč je projektu koji je NBS realizovala u saradnji sa bankama, koje su omogućile korisnicima da putem ažuriranih aplikacija za mobilno bankarstvo vrše skeniranje QR koda na prodajnim mestima, a obezbeđena su i tehnička rešenja za instant plaćanja na strani trgovca.

Navela je da je prednost instant plaćanja na prodajnom mestu u odnosu na kartična plaćanja ta što trgovac odmah dobija sredstva na račun, a takav način plaćanja donosi i niže troškove trgovcima.


Nove tehnologije prodiru u finansijski sektor

Stanićeva naglašava da nove tehnologije prodiru u sve oblasti života i najrazličitije sektore, pa tako i u finansijski sektor i omogućavaju savremenom korisniku da brže, lakše i jednostavnije koristi finansijske usluge, a finansijskim institucijama veću efikasnost u radu i mogućnost da kreiraju nove proizvode i usluge.

- Stav guvernera NBS je da, kako bi koristi od novih tehnologija mogli da osete i korisnici finansijskih usluga, veliku i značajnu ulogu moraju imati centralne banke, na kojima je da obezbede regulativu koja će podstaći digitalizaciju usluga, infrastrukturu za najsavremenije servise, ali isto tako da obezbede i maksimalnu zaštitu korisnika - rekla je Stanić.

Zato je, dodaje, NBS među centralnim bankama koje su najbrže napravile korake kako bi podstakle i podržale ovaj proces.

Najavila je da NBS u narednom periodu čekaju dalje aktivnosti sa bankama na razvoju Centralne adresne šeme (CAS) i usluge prezentovanja podataka o računu na zahtev platioca (Bill Presentment).

Kako kaže, prošle godine NBS je pokrenula i projekte istraživanja primene blokčejn tehnologije, veštačke inteligencije i mašinskog učenja za potrebe NBS.

Stanić je rekla da je osiguranje u Srbiji je, posle banaka, drugi najznačajniji po veličini segment finansijskog tržišta i da nove tehnologije otvaraju mogućnost rasta prodaje osiguranja, kao na primer dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ali da zbog prirode i obima rizika osiguranja, postoje usluge čiju bi distribuciju bilo komplikovanije digitalizovati, kao što je na primer osiguranje imovine.

- Usluge osiguranja se i dalje dominantno prodaju preko tradicionalnih kanala prodaje, odnosno zaposlenih u društvima za osiguranje (preko 60%) i njihovih zastupnika i posrednika u osiguranju, međutim digitalizacija i nove tehnologije donose velike promene u industriji osiguranja, jer se stvaraju brojne mogućnosti efektivnijeg i efikasnijeg poslovanja uz omogućavanje veće konkurentnosti, a smanjenje operativnih troškova - rekla je Stanićeva.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.