Izvor: Tanjug | Sreda, 10.06.2020.| 10:50
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija dobija zakon o blokčejn tehnologiji i kriptovalutama - Formirana radna grupa, prvi dokumet do kraja godine

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay / AlfredMuller)
Srbija će dobiti zakon o blokčejn tehnologiji i njenoj primeni u trgovanju kriptovalutama, praćenju roba i tokova novca, kažu za Tanjug u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Radna grupa, koju čine predstavnici više različitih institucija, u narednih pola godine radiće na dokumentu koji će biti osnova za donošenje zakonskog akta kako bi se uredila oblast blokčejn (Blockchain) tehnologije, a koja se primenjuje prilikom trgovine digitalnim valutama kao što su bitkoin (Bitcoin), riple (Ripple), litkoin (Litecoin), ali i za praćenje tokova novca, roba...

Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo u PKS Marjan Stojanović kaže da će se radna grupa baviti donošenjem platforme za izradu kripto-regulative, a u izradu su uključeni Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Beogradska berza, PKS, predstavnici vlade...

Kriptovalute nisu zakonski uređene u Srbiji, odnosno, ne priznaju se kao sredstvo plaćanja, pa se trgovina ovim digitalnim valutama obavlja najčešće preko inostranih sajtova.

Na pitanje Tanjuga da li će u Srbiji, obzirom da ova oblast nije uređena, u narednom periodu biti donet zakon o trgovini kriptovalutama i blokčejn tehnologiji, Stojanović kaže:

- Da, to će biti regulisano i biće zakonski regulisano, ne između učesnika u samom blok čejnu, nego zakonski regulisano. Zato i postoji radna grupa.

Prema jednom međunarodnom istraživanju, od 10.000 developera koji se u svetu bave blokčejnom, njih 400 je u Srbiji.

- To je cifra koja govori da mi zaista imamo kapacitet jer je to mlada tehnologija koja se tek probija u svetu. Veoma je specifična i verujem da kada se napravi pravna regulativa da će kompanije naći sebe na tom tržištu - kaže Stojanović.

U Srbiji postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane za razvoj u blokčejn tehnologiji. U pitanju je samo broj onih koje su specijalizovane za ovu tehnologiju ali ih je, ustvari, znatno više.

- Kada se broj od samo tih 20 kompanija iz Srbije uporedi sa Nemačkom, odnosno Berlinom koji važi za jedan od centara blokčejn tehnologije i kojem je 70 takvih kompanija, naša zemlja se dobro kotira - naglašava Stojanović.

Najveći izazov je kako građanima objasniti šta je blokčejn, koji je nastao 2009. godine, i zašto je važan, kaže Stojanović navodeći da je verovatno prva asocijacija kod većine trgovina bitkoinima. Međutim, blokčejn u ovom trenutku ima primenu svuda gde se nalazi bilo koja vrsta transakcija, a služi i kao alat za praćenje robe.

Na primer, kada se u lancu prometa određene robe upiše određeni podatak na svakoj od "stanica" u okviru blokčejn "putanje", svi podaci i transakcije koje su obrađene u tom trenutku se ažuriraju na svim računarima odakle su ti podaci ubačeni.

- To dakle nije jedna baza koju neko može da obriše, nego se nalazi na mnogo različitih mesta - objašnjava Stojanović.

Državne uprave u svetu koriste blokčejn tehnologiju za praćenje toka dokumenata, novca, i po tome su među najpoznatijima Estonija, Južna Koreja...

Za Srbiju je važno, kaže, da je blokčejn, posle gejming industrije, najbrže rastući i najznačajniji deo IT industrije.
- U ovom trenutku smo među vodećim zemljama po broju divelopera i kompanija koje se time bave što znači da je država prepoznala da je sada momenat da uradimo korak više - rekao je Stojanović.

A sledeći korak je, kaže, to što je država formirala radnu grupu koja će regulisati celu ovu oblast.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.