Izvor: Makroekonomija.org | Sreda, 03.06.2020.| 09:20
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija prva u Evropi po proizvodnji dunje, po šljivama treća u svetu - Voćarstvo i zadruge šansa za srpski agrar

(Foto: Suzana Obradović)
U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 EUR. U Holandiji je 17.000 EUR, Danskoj 14.000 EUR… Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar 5.000 ili 10.000 EUR, pita se agrarni stručnjak Branislav Gulan.

Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje. Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona.

Godina 2013. bila je rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 mil USD. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim 2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini.

- U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45%. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to i dalje tradicionalno. To znači da imamo zastareli sortiment pojedinih vrsta voćaka, kao posledicu nedovolјne koordinacije između nauke i struke. Voćarstvo kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima - navodi Gulan i dodaje da naše voćarstvo karakteriše nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja, nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje, iza nje je Španija.

- U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 mil EUR, na kojem Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu. Takođe, Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu, od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske - kaže Gulan.

On smatra da doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge:

- Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija "500 zadruga u 500 sela". Međutim, pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina, da li će se proizvodnja povećati ili ne. Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekad kroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio.

Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39% u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14% učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s 10% u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

- Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 mil USD, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom - navodi Gulan.

Gulan iznosi još neke zanimljive statističke podatke vezane za voćarstvo:

- Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastuplјenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89% u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39% u ukupnim površinama pod jabukama i 69% u ukupnim površinama pod malinama. U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malinе u vrednosti od 234 mil USD. To je za 30-ak mil USD više nego 2018. godine.

- Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe "ajdared", koja učestvuje sa čak 41% u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe "ostale sorte", a na trećem mestu je sorta "zlatni delišes", koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14%. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 mil USD (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona);

- Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe "vilјamovka" – 58%, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe "konferens" – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88% ukupnih površina pod breskvama, a breskve "belog mesa" 12%;

- Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze približno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.

Gulan dodaje i da se u ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera.

- Njihovim zapošljavanejm mogli bismo značajno da unapredimo voćarsku proizvodnju, kroz zadrugarstvo - zaključuje on.


Zarada od kajsije

Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 EUR zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 EUR, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 EUR godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.