Izvor: eKapija | Petak, 22.05.2020.| 15:15
Izdvojite članak Odštampajte vest

Novi materijal konačno ulazi u čuveni nuklearni kodeks

(Foto: lassedesignen/shutterstock.com)
Prvi put posle 30 godina, visokotemperaturske nuklearne elektrane dobijaju novu vrstu materijala.

Naučnici koji rade u Nacionalnoj laboratoriji u Ajdahu, SAD, najavili su odobrenje za usvajanje novog visokotemperaturskog metala posle 12 godina istraživanja i ulaganja Odeljenja za energetiku u iznosu od 15 mil EUR. Legura 617, kombinacija nikla, hroma, kobalta i molibdena, tolerantna je i robusna na temperaturama većim od 930 stepeni Celzijusa. Naučnici kažu da to znači da bi se mogla koristiti u postojećim nuklearnim postrojenjima visoke temperature, kao i najsavremenijim postrojenjima poput reaktora sa tečnim solima, objavio je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.

Prihvatanje bilo kog novog materijala za nuklearna postrojenja na listu usvojenih prema Kodeksu za sudove pod visokim pritiskom Američkog udruženja mašinskih inženjera ravno je kvalifikacijama za Olimpijske igre. Legura 617 biće prvi novi materijal koji je ušao u čuveni Kodeks u poslednjih 30 godina. A za razliku od ogromnog broja materijala za lakovodne nuklearne reaktore, visokotemperaturski reaktori imaju vrlo mali izbor.

- Za razliku od lakovodnih postrojenja, komercijalna flota u kojoj biste mogli da upotrebite 50 ili 100 različitih materijala, bilo je tačno pet koji su se mogli koristiti za reaktore na visokim temperaturama - rekao je rukovodilac projekta Ričard Rajt.

Zbog toga su nuklearni istraživači i učesnici na projektu sa velikim interesovanjem iščekivali Leguru 617, kao i nus-proizvode, koji su još robusniji.

U stručnoj publikaciji 2017. godine, ekspert za metale Džata Klover objasnio je kvalitete nekih derivata Legure 617, kao što su Legura 617B i Legura 617occ, koje imaju dodatke bora i legirajuće elemente sa uskom tolerancijom, koje poboljšavaju otpornost na naprezanje i pucanje, što je važno pri visokim temperaturama.

Na visokim temperaturama, na primer, nerđajući čelik može da se deformiše iznad 540 stepeni Celzijusa. Za tehnologiju sa rastopljenom soli, gde čak i podizanje reaktora do odgovarajuće temperature traje dugo, apsolutno je neophodno da materijal to toleriše. Nema koristi od reaktivne rastopljene soli ako se posuda otopi ili deformiše. Proširenje liste usvojenih materijala za 20% daje istraživačima nove mogućnosti i ideje u građenju prototipova novih postrojenja za visoke temperature.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.