Ekonomisti: Plata od 900 EUR i penzija veća od 400 EUR do 2025. nedostižan cilj države

Prosečna plata veća od 900 EUR i penzija veća od 400 EUR 2025. godine, kako je navedeno u programu Srbija 2025, apsolutno su i sa ovom krizom dostižni, poručio je prekjuče ministar finansija Siniša Mali uz opasku da će država uložiti 14 mlrd EUR u infrastrukturu i da je epidemija to samo "pomerila za par meseci".

Ministrov optimizam ne samo da dobacuje do 2025. već važi i na kratak rok.

- Želimo da uopšte ne bude pada BDP-a ove godine. Ako u doba najveće ekonomske krize to ostvarimo, mi smo pobedili. Ako to uspemo, onda idemo na one stope rasta od 7,5% koje nam daju za pravo da kažemo da se veoma brzo približavamo standardu razvijenih zemalja - poručio je Mali, iako je pre samo nekoliko nedelja pri izradi rebalansa budžeta njegovo ministarstvo pretpostavilo pad BDP-a od 1,8% a pre nekoliko dana NBS je procenila pad na 1,5%.

Ekonomisti sa kojima je Danas razgovarao, pak, gaje popriličnu dozu skepse prema obećanjima ili željama ministra i što se tiče ovogodišnjih, a još više uspeha za pet godina.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da političari uvek obećavaju, a što je duži rok lakše to rade.

- Niko živi ne može da predvidi šta će biti sa krizom, posebno u evrozoni odakle su naši najveći trgovinski partneri. Za našu industrijsku proizvodnju od presudnog značaja je stanje u Nemačkoj i u Italiji, jer iako se formalno vode kao naše firme, veliki broj fabrika zavisi od proizvodnje u ovim zemljama. Osim toga ubeđen sam da će priliv stranih direktnih investicija da se smanji zbog krize u EU - ističe Kovačević, ukazujući i na smanjenje doznaka u narednom periodu usled povratka velikog broja naših ljudi iz inostranstva.

- Sve više stranih eksperata tvrdi i da ako se za dva-tri meseca završi pandemija, da će opet biti potrebno dve-tri godine da ljudi počnu ponovo da kupuju automobile, na primer. Takođe nisam baš ni siguran u tako brzi oporavak u 2021. kakav najavljuje MMF - upozorava Kovačević, dodajući da ne veruje ni da su vlasti sasvim ubeđene u to što pričaju, već to više služi za psihološko podizanje stanovništva.

Kada je objavljen program Srbija 2025. sa velikim državnim investicijama i ambicioznim ciljevima, mnogi su ga uporedili sa nacionalnim investicionim planom od pre malo više od decenije koji je neslavno završio. Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da taj program nije bio izvodljiv ni pre epidemije, a pogotovo posle.

- To je fantazija bez osnova u ekonomskoj realnosti i nije jasno kako su izračunate stope rasta i ostali povezani pokazatelji. Da ima ekonomskog uporišta onda bi uz projekciju objavili i kako su došli do tih brojeva i da li je to naučno ispravno. Međutim, osim svojih želja nisu nam ponudili ništa drugo, nikakvu analizu, pa ni nema mogućnosti za dublju raspravu - ukazuje Madžar, primećujući da razumnom čoveku nije jasno kako izlaze sa takvim ciframa u javnost.

I Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta ističe da je i bez krize taj plan bio teško ostvariv, ali ukazuje i na suštinsku manjkavost državnog plana.

- Država treba da otvori prostor za razvoj domaćeg preduzetništva i da im fiskalnom relaksacijom omogući povećanje zarada. A kod nas je obrnuto, javni sektor se diže, a privatni guši. Država pokušava da bude glavni igrač na tržištu i da od vlade zavisi kolika će plata da bude, umesto da sami tržišni igrači to odrede - ocenjuje Đogović, dodajući da se u privrednom razvoju moramo osloniti pre svega na domaće preduzetnike, dok strane investicije mogu biti samo podrška razvoju.

Evrostat je tokom vikenda objavio procene privrednog rasta u prvom tromesečju po članicama i kvartalni BDP Unije bio je za 3,2% manji nego u istom tromesečju prošle godine. Najveći rast od januara do marta ostvarila je Rumunija sa 2,7%.

Tvrdnje naših političara je da je Srbija u prvom tromesečju ostvarila rast od 5%, ali taj podatak se nije našao u tabeli evrostata, jer su tamo fleš procene, a naš Zavod za statistiku je odustao od objavljivanja fleš procena.