Cvećarski biznis cveta cele godine - Od gajenja ruža u stakleniku bruto zarada 201.000 EUR godišnje po hektaru

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 mlrd USD, sa stopom rasta i do 10%. U 2019. godinu Srbija je izvezla 3.000 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 mil EUR, a uvezla za 11 mil EUR. Ruže, karanfili i gladiole plaćeni su 5 mil USD, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće 3 miliona i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

- Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 mil USD za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5% ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 EUR/m2, zatim 30-40 EUR, pa sve do 70 EUR/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2.000 EUR (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje.

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 mil EUR. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 EUR, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 EUR. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 EUR, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 EUR. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 EUR godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 EUR, a ukupni troškovi iznose 239.400 EUR (uz 55.000 EUR za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela". Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd

Nacionalni tim za preporod sela Srbije

Jonel Subić

Milan Krkobabić

Dragan Škorić

Ana Vujošević

500 zadruga u 500 sela

cvećarstvo

gajenje cveća

uzgoj cveća

proizvodnja cveća

gajenje ruša

gajenje gerbera

gajenje kala

gajenje cveća u stakleniku

industrija cveća

uvoz cveća

hrizanteme

gladiole

ljiljani

zumbuli

orhideje

Naučni institut za proizvodnju cveća