Kako bi mogla da izgleda buduća arhitektonska i građevinska praksa nakon pandemije?

Još je rano iznositi nijansirane argumente o budućnosti, budući da se suočavamo s onim što će nesumnjivo biti puno ozbiljnija situacija u drugoj polovini 2020 godine.

Portal m-kvadrat donosi neka razmatranja o uticaju na arhitektonsku i građevinsku profesiju. Nema sumnje da će se stvari znatno izmeniti nakon COVID-19 pandemije i da će politički, ekonomski, pa i arhitektonski drugačije izgledati.

Demografija: Ako kriza potraje više od godinu dana, druga "izgubljena generacija" studenata, koja ulaže svoje znatne dizajnerske i misaone talente u okruženje koje ceni "dizajnersko razmišljanje", bi mogla napustiti profesiju. Setimo se kako je recesija 2008. eliminisala tradicionalniju generaciju, koja nije bili u stanju shvatiti tehnologiju i održati svoje kompanije živima, kolika je šansa da se ista priča ponovi dva puta?

Poslovi: Kompanije će rezati svoje viškove i "mrtvi" teret i možda će izvršiti poneku stratešku izmenu, što znači da kada dođe do porasta, nedostajaće talenta, jer kompanije nemaju rezerve za zadržavanje osoblja. Da li će tada uopšte biti talenata koji žele posao? Rad na daljinu može biti poželjna opcija za poboljšanje ravnoteže između posla i života.

Tehnologija: Poslednja recesija doživela je prelaz profesije sa CAD-a na BIM. Jedanaest godina kasnije na raspolaganju je puno veći niz alata: velika količina podataka, analitika, fotogrametrijski sistemi, mašinsko učenje i veliki razvoj BuildTech-a. Neke će prakse obuhvatiti ove alate kako bi redefinisale svoje mogućnosti; drugi će, poput mnogih u 2008. godini, koristiti nove tehnologije (poput BIM-a) poprilično površno, u smislu samog poboljšanja crteža.

Praktične metode: Budući da je celokupnost prakse pokazala sposobnost za digitalni i rad na daljinu, mreže talentovanih kompanija proširiće se, a intenzivirani procesi zasnovani na podacima (za kompanije koje žele dalje da eksperimentišu) otvoriće mogućnosti za stvaranje novih vrednosti kroz digitalnu uslugu poput analitike, digitalne izrade i proširene stvarnosti/iskustva.

Struktura prakse: Većina praksi jednostavno je preselila svoj posao van kancelarije i domova, pokazujući da fizička kancelarija možda nije toliko bitna za vođenje kompanije. Nova generacija mlađih, digitalno pogodnih praksi, s radnicima i talentima širom sveta, pojaviće se kako bi se nadmetala s tradicionalnijim članovima. Oni će biti fleksibilni, manje podložni ekonomskoj dinamici. Može se pojaviti dizajnerska verzija Gig radnika (dežurnih i privremenih radnika na mrežnim platformama), koji su manje usredsređeni na kompletne projekte, a više na diskretne zadatke.

Izgradnja: Između brige o zdravlju, imigracije, nestabilne struje snabdevanja i pritisaka na cene, građevinci bi se mogli masovno okretati automatizaciji na gradilištu i montažnoj gradnji. Potrebni alati i procesi zahtevaju digitalnu infrastrukturu koja nije prikladna za tradicionalno crtanje, a izvođači će je pronaći ili kod arhitekata ili negde drugo.

Talenat: "Opstanak najprikladnijih" sugeriše da će neke od najboljih kompanija ove decenije izaći iz prašine krize, a današnji će studenti pažljivo posmatrati s akademske strane, pripremajući se za nove stvarnosti kroz oporavak od krize i tražiće od svojih profesora ono što smatraju bitnim za pripremu za radno mesto.

Prostor: Neki od neefikasnih prioriteta dizajna ustupiće mesto epidemiološkim razmatranjima: kako ovaj prostor deluje u pandemiji? Jesu li korisnici više ili manje zdravi? Može li se čistiti? Može li se izvesti tehnički, prostorno i estetski prema novim pravilima interakcije i društvene udaljenosti?

Grad: Gradovima je najteže pala pandemija COVID-19 jer je dovela u pitanje blizinu i gustoću. Ako su društvena distanciranja i "boravak u kući" redovne strategije za upravljanje pandemijom, promenjiva priroda urbanog prostora, i potencijalno oživljavanje gradskih područja, prilika su za arhitekte da preispitaju i redefinišu životne osnove.

Nema sumnje da će svet posle pandemije izgledati drugačije - politički, ekonomski i arhitektonski. Trajanje i dubina krize će odrediti potencijale gore predloženih razmatranja, piše portal m-kvadrat.