Izvor: Tanjug | Sreda, 13.05.2020.| 12:14
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija bi mogla da bude među manje pogođenim zemljama Zapadnog Balkana i Evrope?

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)
Pravovremene mere srpskih vlasti kao odgovor na opasnost od virusa covid-19 znače da bi Srbija mogla da bude manje pogođena korona krizom nego neke evropske i zemlje u regionu, ocenjuje Peter Tabak, regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan.

- Srbija bi mogla da bude među manje pogođenim zemljama Zapadnog Balkana i Evrope. Za to je možda zaslužno nekoliko faktora, uključujući relativno rano zatvaranje i stroge mere socijalnog distanciranja - kaže Tabak u razgovoru za Tanjug.

Dodaje da bi, iako su mnoge kompanije u Srbiji koje su snažno integrisane u globalne lance vrednosti privremeno obustavile poslovanje, neke od njih, poput onih u prehrambenoj industriji, mogle da budu manje pogođene.

Tabak smatra da će Zapadni Balkan kao region pretrpeti sličan ekonomski udarac od korona krize kao centralna i istočna Evropa ili zemlje članice EU iz jugoistočne Evrope, poput Bugarske, Kipre, Grčke, Rumunije.

Međutim, kako kaže, ekonomski udar će biti različitog intenziteta.

- Dok bi Albanija i Crna Gora mogle da budu jače pogođene zbog velike zavisnosti od turizma, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija, koje imaju jače proizvodne baze, mogle bi da pretrpe manji udar - navodi Tabak, ali dodaje da bi te tri zemlje mogle da imaju posledice zbog poremećaja globalnih lanaca snabdevanja.

Komentarišući potencijalne načine za prevazilaženje ekonomskih teškoća izazvanih pandemijom korona virusa, Tabak podseća da Kinezi reč "kriza" pišu sa dva karaktera od kojih jedan znači pretnju, a drugi priliku:

- Ova dvojnost važi i za sadašnju krizu. Na primer, prekid lanca snabdevanja tokom epidemije može ubrzati prestrojavanje, premeštanje bliže proizvođaču, što zbog blizine i bescarinskog pristupa tržištu EU može da bude korisno za neke dobavljače i zemlje Zapadnog Balkana.

Tabak upozorava da zemlje u regionu moraju da nastave reforme, kako bi učinile svoje ekonomije povoljnijim za poslovanje i da se jače integrišu regionalno, jer sada, kaže, imaju mnogo jače veze sa ekonomijama EU nego međusobno.

Kao dobar primer napretka na tom planu navodi uvođenje "zelenih koridora" tokom krize između članica Zapadnog Balkana i EU, s ciljem ubrzanja protoka robe kroz sistem razmene informacija o prioritetnoj robi pre njenog dolaska na odredište.

- Ovo funkcioniše od aprila i znatno je skratilo vreme čekanja na granicama. Potrebno je još više takvih efikasnih i vidljivih koraka - zaključio je Tabak u razgovoru za Tanjug.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.