Izvor: eKapija | Utorak, 05.05.2020.| 15:32
Izdvojite članak Odštampajte vest

Odlazak na pijacu ili klik mišem - Koliko nam je korona promenila navike?

Ilustracija (Foto: glen photo/shutterstock.com)
Ritual odlaska na pijacu, razgovora sa omiljenim prodavcem i uživanje u šarenilu boja i mirisa sigurno su nedostajali mnogim Beograđanima. Da pijace nisu samo mesta snabdevanja, nego i susreta, pokazala je i činjenica da su i prodavci i kupci jedva čekali mogućnost da se ponovo nađu na istom mestu.

Koliko je situacija sa koronom uticala na naše navike, da li su one promenjene ili ne, kada je reč o kupovini na pijaci, govorilo se na šestoj po redu onlajn panel diskusiji "Svet hoće domaće" na temu "Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje".

Marko Majstorović, iz kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdio je da su se na početku krize suočili sa mnoštvom zahteva za pomoć od strane malih proizvođača.

- Najugroženiji su bili proizvođači luksuznih proizvoda, odnosno kvalitetne hrane, koja je zapravo nosilac razvoja i inovativnih tehnologija. Oni su prvi bili predmet štednje. Mali mlekari su takođe pogođeni, posebno oni koji su zavisili od horeca sektora. Naravno, tu su i mal ii srednji proizvođači povrća, koji su izgubili plasman - rekao je Majstovorić u uvodu diskusije.

Ponovio je da je Ministartsvo reagovalo pokretanjem ePijace, koja je sa više od 2.000 registrovanih proizvođača omogućila direktnu prodaju, dok je sa druge strane vršen i intervetni otkup, gde su prvenstveno velike mlekare otkupile sirovinu malih mlekara, po tržišnim cenama.

- Imali smo značajan broj potvrđenih transakcija na ePijaci. Veliki trgovinski lanci su otkupljivali proizvode, nove proizvođače su uključili u svoje dobavljače. Prodaju su ostvarile i kraft pivare, a primetno je i da su mnogi penzioneri naručivali preko ove platforme - napomenuo je.

Da neće ostati samo na ovome potvrđuje i , kako je rekao Majstorović, ponuda Svetske banke da finansira projekat, kao i da se on preslika na države u okruženju.

- Radićemo na novim, konkretnim, opcijama na platformi u budućnosti, koje će dati operativna rešenja, kao što je sistem plaćanja ili mobilna aplikacija. Takođe, posebno ćemo se posvetiti ritejl lancima, kojima ćemo omogućiti da na jednostavan način dobiju ponudu za svoj upit i okvirnu cenu - otkrio je Marko Majstorović.


Mali proizvođači hrane u Srbiji

Sličan način kako da se prevaziđe novonastala situacija pružila je i Facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji. Ana Nešić, koja je osnovala grupu u septembru prošle godine, istakla je da je nakon proglašenja epidemije i prestanka rada pijaca došlo do masovnog učlanjena u grupu.

- Ljudi su izašli iz zone komfora, razbili su predrasude i trgovanju preko interneta, ohrabili su se. Učlanio se veći broj od očekivanog, a verujemo da je razlog i taj što mi nismo posrednici, nego im samo dajemo mogućnost da budu vidljivi i da ostvare direktan kontakt sa kupcima – istakla je Nešićeva.

Navela je i da očekuje da se na dug rok promene navike kupaca, a pre svega kada je reč o delikatesima, kao što su suvo meso, zimnica, džem, koji kupci rado nabavljaju iz domaće radinosti i seoskih sredina.

- Verujem da će se nastaviti i nabavka svežih proizvoda, jer mnogi kupci žele da kupe proizvod od malih proizvođača, koji je kvalitetniji od onog iz masovne proizvodnje i često manje hemijski tretiran– navela je.

Grupa će krajem sledeće nedelje dobiti i sajt na kome će, kako kaže Ana, sve informacije biti na jednom mestu, nalik Trip Advisor platfmori za proizvođače.


Proizvođači na početku bili neorganizovani, ali iskoristili šansu

Predstavnik proizvođača i Poljoprivrednog gazdinstva Jordanović bila je Violeta Jordanović, koja je sa panelistima i slušaocima podelila svoja iskustva. Kako je navela, u početku su bili neorganizovani i zatečeni situacijom, ali su se prilagodili.

- Učlanili smo se na sve platforme koje su bile u ponudi, a 80% potražnje je došlo iz grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji. Imali smo problema sa vremenom dostave, mapom putovanja, ali smo se brzo uhodali. U našoj ponudi su sveže i sezonsko povrće, koje je preko internet stiglo do novih kupaca. Naravno, radujemo se susretu sa starim kupcima, jer je kontakt lice u lice veoma bitan - istakla je Violeta.

Napomenula je da će razvijati oba pravca prodaje, kao i da su shvatili gde su propusti, a jedan od njih je marketing, kojim će se više baviti.


Internet neće ugroziti tradicionalnu pijacu

Koordinator JKP Gradske pijace Dejan Jednak rekao je da prodaja preko interneta ne predstavlja pretnju za preduzeće, kao i proizvođače koji ovde prodaju hranu.

- Svi su sa radošću dočekali otvaranje pijaca – rekao je.

Naveo je i da je su prouzvođači zadovoljni kol centrom, koji su Gradske pijace oformile i gde su okupile 150 poljoprivrendih proizvođača, koji su mogli i želeli da dostavlaju svoje proizvode na kućnu adresu.

- Proizvođači su zadovoljni, jer su imali u proseku više od 50 isporuka dnevno. Situacija je i nama i njima donela veliki udarac, kada je reč o prihodima - zaključio je.


U Nemačkoj pijace nisu prekidale rad

Vladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika, koja se bavi izvozom domaćih proizvoda iz Srbije na strana tržišta, a pre svega u Nemačku, predstavio je pijacu u Hamburgu, koju lokalno stanovništvo naziva zelenim srcem grada.

- Veletržnica se prostire na 27 ha, ima 100.000 m2 pod halama, a ovde se proda million i po tona robe godišnje. Angažovano je više od 35.000 kamiona. Na licu mesta može da se obaviti analiza na ostatke štetnih materija. Ona nije zatvarana, kao ni druge tržnice, a jedini problem je bio transport tobe iz južne Evrope, zbog čega je i cena transporta skočila za 30%, pa samim tim i cena robe. Sada se situacija vratila u normali – rekao je Milosavljević.

Edukativne aktivnosti "Svet hoće domaće" organizuju se uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu. Moderatori šestog panela bili su Dejan Ranđić, DNA Communications i Miloš Pejčinović, Asocijacija za promociju srpske hrane.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.