Izvor: eKapija | Ponedeljak, 04.05.2020.| 14:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Filantropija u doba korone - Srpski dobrotvori u samo mesec dana krize donirali skoro 9 mil EUR

Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Fernando Zhiminaicela)
Tokom prvih mesec dana korona krize, od 16. marta do 16. aprila, u Srbiji je donirano 8,9 mil EUR. Više od 90% donacija bilo je namenjeno državi i zdravstvenim institucijama, a polovina svih dobrotvornih akcija bila je usmerena ka nabavci medicinske opreme.

Kao najveći donatori pokazale su se kompanije sa čak 69% ukupne donirane sume, na drugom mestu privatne fondacije sa 12,8%, dok su građani u ukupnim donacijama učestvovali sa 4,6%, rezultati su istraživanja "Srbija daruje", koje je sprovela organizacija Catalyst Balkans.

Ako ove podatke uporedimo sa redovnim okolnostima i rezultatima iz prethodne godine, vrednost ovih donacija jednaka je sumi koja je u 2019. bila donirana tokom tri meseca, kaže za eKapiju Miloš Janković, menadžer komunikacija u organizaciji Catalyst Balkans.

Janković za naš portal kaže da je očekivano da tokom krize nivo dobročinstva bude višestruko veći nego inače, što je bio slučaj i 2014. godine, tokom poplava, kada su građani i kompanije reagovali brže i solidarnije.

- Kompanije su i sada reagovale veoma brzo i agilno, donirajući čak 69% od ukupne sume, što ih čini najvećim donatorima. Privatne fondacije su na drugom mestu, ali to je prvenstveno zbog velike donacije Fondacije Novak Đoković, koja iznosi 1 mil EUR. Zbog prirode korona krize, građani su u početku bili mnogo manje angažovani nego inače, donirajući 4,6% navedene sume. Međutim, kada smo pokrenuli kampanju urgentne podrške na platformi Donacije.rs, i aktivirali humanitarni SMS broj 7300, njihovo učešće je počelo da raste i očekujemo da će se taj trend nastaviti – kazao je Janković.

Rezultati istraživanja pokazali su da je najveći broj kompanija, koje su donirale novac ili robu, iz prehrambene industrije i bankarskog sektora. Ipak, najveći donatori su iz različitih industrija: neprofitne organizacije (Fondacija Novak Đoković i Lekarska komora Srbije), telekomunikacije i mediji (United Group), farmacija (Hemofarm), rudarstvo (Rakita i Serbia Zijin Bor Copper), građevinarstvo (Termomont), veleprodaja (Elixir grupa), duvanska industrija (Phillip Morris), kladionice (Mozzart), pokazalo je istraživanje.

- Treba istaći primer Nordeusa. Njihovi zaposleni donirali su skoro 80.000 EUR za nabavku respiratora, što je kompanija udvostručila. Osim toga, u okviru igrice Top Eleven pokrenuli su globalnu kampanju, a sredstva će biti donirana Svetskoj zdravstvenoj organizaciji - kaže Janković.

Inače, polovina svih dobrotvornih akcija bila je usmerena ka nabavci medicinske opreme, a one su realizovane uz pomoć Srpskog filantropskog foruma i UNICEF-a, koji su koordinisali aktivnosti između države, donatora i dobavljača.

Skoro 30% akcija je bilo usmereno na nabavku potrošne robe, poput maski i rukavica, a na trećem mestu je humanitarna pomoć ugroženima sa 8,3% akcija, pokazalo je istraživanje.

Darodavci (Foto: Catalyst Balkans)
Jaković kaže da je više od 90% donacija namenjeno državi i zdravstvenim institucijama, što nije slučaj u redovnim okolnostima, ali je očekivano u trenutnoj situaciji kada se sredstva prioritetno usmeravaju ka zdravstvenom sistemu.

- Poređenja radi, u 2019. godini je ka državi i institucijama bilo usmereno 26% doniranih sredstava – kazao je Janković.


Oslobađanje PDV-a na donacije samo za državne darodavce

Zbog vanrednog stanja i čitave krize, ljudi u situaciji beskućništva, brojne socijalno ugrožene porodice, deca koja ne mogu da pohađaju školu, jer nemaju internet i televiziju, potpuno su odsečeni od sistema, ističe za eKapiju Janković.

- Njima danas pomažu brojne neprofitne organizacije koje rade na terenu. Na direktnu pomoć porodicama i pojedincima otišlo je 5% donacija, a u neprofitni sektor 4,2%. Kako bi pomoć stigla do ugroženih, ovi brojevi bi morali da rastu - kaže Janković.

Iz tog razloga su Koalicija za dobročinstvo, NALED, Banka hrane–Beograd i Građanske inicijative dostavile Ministarstvu finansija predlog za proširenje mere oslobođenja od plaćanja PDV-a.

Proširenje bi se odnosilo na hranu, robu široke potrošnje i usluge koje se doniraju javnom sektoru i neprofitnim organizacijama za podršku socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, koje važeća Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima ne prepoznaje kao korisnike donacija oslobođenih od PDV-a.

Naime, u okviru ekonomskih mera pomoći privredi, Vlada je oslobodila plaćanja PDV-a darodavce koji doniraju državi. Međutim, kako ističe Janković, potrebno je da budu obuhvaćeni i oni koji doniraju neprofitnim organizacijama, kao i same organizacije koje su angažovane u pružanju pomoći građanima.

- Ako sada neko donira neprofitnoj organizaciji i pošalje kamion prehrambenih proizvoda Banci hrane, država ga kažnjava i naplaćuje mu PDV. To je pogrešno. Dobročinstvo u 21. veku nije samo pitanje urgentne pomoći, već i način na koji se suočavamo sa izazovima i krizama ovog vremena, poput aktuelne pandemije. Zbog toga nam je potreban sistem koji će podstaći kompanije, neprofitne organizacije i građane da dobro čine lakše i više – kaže Janković.

Veran Matić izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma i predsednik UO Fonda B92 za eKapiju kaže da ne vidi razloge zbog čega se mera oslobađanja plaćanja PDV-a odnosi samo na državne ustanove i davaoce koji doniraju svoje, ili proizvode čijom se distribucijom bave.

Kako ističe, očekivano je da će u ovom i narednim mesecima, biti povećane potrebe za hranom i higijenskim proizvodima, te je neophodno osigurati da svi donatori i primaoci donacija budu jednako obuhvaćeni merom.

- Ovo je bolje nego ništa, ali mera neće imati neke trajne efekte, jer su brojne kompanije novac donirale na račun RFZO. Uzimajući u obzir očekivane dugoročne efekte pandemije, organizacije predlažu da se mera oslobađanja plaćanja PDV-a primeni na sve isporuke robe i usluga od dana uvođenja vanrednog stanja pa sve do 31. oktobra 2020. godine. Mera treba da se odnosi na sve donacije koje obveznici PDV-a upućuju neprofitnim organizacijama, lokalnim samoupravama, drugim državnim organima, socijalnim i javnim institucijama koje širom Srbije pomažu ugroženom stanovništvu i doprinose suzbijanju posledica epidemije korona virusa - objašnjava za eKapiju Matić.

- To bi omogućilo da se poveća obim donacija i proširi broj građana koji bi dobili pomoć, dok bi donatorima bilo značajno smanjeno administriranje tako da bi doniranje bilo efikasnije – zaključuje on.


Kompenzacioni fond

Inače, osim ovog predloga, ograničenog navedenim vremenskim okvirom, Srpski filantropski forum nastojaće da se konačno reguliše pitanje PDV-a na donacije, jer je to jedan od bitnih preduslova za rast dobročinstva u Srbiji.

Naime, predlog Srpskog filantropskog foruma i Fonda b92 je da se, u okviru Saveta za filantropiju Vlade Srbije, formira kompenzacioni fond za povraćaj PDV-a na donacije. Reč je o kombinaciji danskog i irskog modela fonda, po kojem bi država u budžetu izdvojila određeni deo novca, koji bi služio za povraćaj PDV-a na kraju godine.

- Pre početka krize sa Covid-19 virusom, imali smo vrlo dinamičnu pozitivnu komunikaciju sa Ministarstvom finansija na temu osnivanja kompenzacionog fonda još u ovoj godini. Trenutno radimo na formiranju što preciznije dokumentacije, kriterijuma za povraćaj PDV-a i mehanizama funkcionisanja ovog fonda. Verujemo da će Ministarstvo finansija i Vlada Srbije uvažiti ovaj predlog i osnovati fond – kaže Matić.

Ono što je sada važno, napominje Matić, je da se sve ovo iskoristi za trajnu solidarnost, "jer su potrebe stalne za preko 500.000 gladnih, za oko 700.000 osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama i za milion penzionera, od kojih je bar trećina sa minimalnim penzijama."

- Veoma je važno da širimo kulturu davanja, da obrazujemo nove naraštaje, da građane i kompanije nastojimo držati kontinuirano uključenim u akcije solidarnosti, dobročinstva i u društveno korisnim aktivnostima. Planeta je iscrpljena, potrebno je menjati način života, odnos prema prirodi, resursima i smanjivati razlike između siromašnih i bogatih - ističe Matić.


Koliko i šta smo donirali u 2019?

Procenjena suma dobrotvornih davanja (Foto: Catalyst Balkans)
U 2019. godini su građani i kompanije donirali ukupno 34,5 mil EUR za opšte dobro u Srbiji, što predstavlja rast dobrotvornih davanja od 26,2% u odnosu na 2018. godinu. To je najveći zabeleženi iznos u poslednjih sedam godina, pokazalo je istraživanje.

Građani su drugi put zaredom najveći darodavci, dok je korporativni sektor na drugom mestu, iako obe kategorije donatora beleže rast u iznosu donacija.

Najveći broj donacija može se podeliti u četiri kategorije: zdravstvo (trećina dobrotvornih akcija), podrška marginalizovanim grupama (skoro četvrtina akcija), obrazovanje i smanjenje siromaštva, koje ove godine beleži značajan rast sa 11 na 14,4%.

Istraživanje "Srbija daruje" deo je Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac.

Ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Istraživanje je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom, a uz dodatnu podršku Čarls Stjuart Mot fondacije, Fond braće Rokfeler i Balkanskog fonda za demokratiju.

Sandra Petrović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.