Izvor: Blic | Ponedeljak, 27.04.2020.| 08:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kada ne bismo letovali u Grčkoj, u Srbiji bi ostalo 344 mil EUR - Šansa za privredu u domaćem turizmu?

Ramsko jezero
Ramsko jezero (Foto: Adnan Vejzovic/shutterstock.com)
Kada bi građani Srbije poslušali savete koji ovih dana stižu od zvaničnika, ali i od lekara, i odlučili da letovanje ove godine provedu na nekoj od domaćih destinacija, hotelijeri i vlasnici privatnog smeštaja mogli bi da računaju na 100 do 150 mil EUR prihoda, kojim bi nadoknadili deo dobiti očekivane od dolaska stranih turista.

S obzirom na to da neke procene govore da bi gubici u domaćem turističkom sektoru u 2020. godini, zbog pandemije korona virusa, mogli da dostignu i milijardu evra, ova suma svakako bi značila turističkim radnicima, a istovremeno bi boravak na srpskim planinama, u banjama i na najpoznatijim lokalitetima doneo dodatne prihode i ugostiteljima, lokalnim trgovcima, prodavcima specifične etno hrane i pića...

Ova povećana potrošnja podrazumevala bi i veće prihode u državni budžet od naplate PDV-a i drugih dažbina.

Veće zarade mogli bi tako da očekuju zaposleni u turizmu i povezanim delatnostima. Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za januar 2020. godine, prosečna neto plata zaposlenih u delatnosti smeštaja bila je 48.753 dinara, a u sektoru pripremanja i posluživanja hrane i pića 35.435 dinara. U delatnosti putničkih agencija, tur operatora i rezervacija zaposleni su početkom godine primali u proseku po 41.242 dinara.

Kada je reč o sportskim, zabavnim i rekreativnim delatnostima, koje bi takođe mogle da računaju na dodatne aktivnosti ako bi domaći turistički centri ovog leta bili posećeniji, plata je u ovom sektoru bila 45.339 dinara. I trgovci na malo, odnosno lokalne prodavnice, imali bi više mušterija, pa bi to sigurno popravilo njihov prosek plata koji je u januaru iznosio 41.314 dinara.


Najviše trošimo u Grčkoj

(Foto: Irina Milošević)
Inače, prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu, samo u prvih devet meseci 2019. srpski turisti su u Grčkoj "ostavili" 344 mil EUR. Na drugom mestu je Turska gde je potrošeno 157 mil EUR, a na trećem mestu najomiljenijih destinacija našla se Nemačka. Na putovanja i vanpansionsku potrošnju u ovoj zemlji naši turisti su potrošili 62 mil EUR.

Slede Italija sa potrošnjom od 57 mil EUR i Crna Gora sa 42 mil EUR, a svoje novčanike "praznili" smo i u Hrvatskoj, gde su srpski turisti potrošili 30, u Sloveniji 28, Španiji 26, a u Bugarskoj i Austriji po 20 mil EUR.

Kada bismo Grčku zamenili Srbijom, ostalo bi nam, praktično, skoro 350 mil EUR.

A u Srbiji su prošle godine među omiljenim destinacijama bili Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Kopaonik, Tara i Sokobanja. Turisti na ovim lokalitetima najviše novca, pored neizbežnih smeštaja i ishrane, trošili su na izlete, suvenire, domaću hranu i rakiju, kao i na ručne radove.

- Poziv da turisti ovog leta više vremena provedu u Srbiji je dobar i svakako će doprineti delimično boljim rezultatima i spašavanju dela izgubljenih prihoda. Tu samo treba povesti računa o turističkim vaučerima koje je država već podelila, i najavila novih 400.000, jer je velika većina smeštajnih objekata na najpopularnijim lokacijama već popunjena sve do sredine novembra. S obzirom na to da je rok važenja vaučera 20. novembar, možda bi trebalo razmisliti o njegovom produžetku - kaže za Blic Biznis Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) i dodaje da bi takođe trebalo razmisliti o mogućnosti da se prijave dodatni objekti, jer će kapaciteti biti nedovoljni.

Zlatibor
Zlatibor (Foto: Ivan Bukvic/ shutterstock.com)
- Ako želimo putem vaučera da privučemo domaće turiste na domaće destinacije, takođe bi bilo dobro da u Uredbi izmenimo uslove za apliciranje i možda podignemo granicu od 60.000 dinara prihoda. Oni koji zarađuju više od toga svakako su platežno sposobniji turisti, pa bi oni svojim boravkom više doprineli i razvoju lokalne privrede, većom ličnom potrošnjom - ističe Seničić.

S druge strane, napominje, treba voditi računa i o oko 10.000 zaposlenih u turističkim agencijama, koje su uglavnom orijentisane prema inostranstvu, koji bi mogli da ostanu bez posla zbog ograničenja u putovanjima. Prema njegovim rečima, ugroženi su i prevoznici koji su orijentisani na saradnju sa agencijama, kroz đačka putovanja, ekskurzije, ali i letovanja.


Svetski turizam pada i do 70%

Ako se nešto drastično ne promeni, prihodi od domaćeg turizma u Srbiji mogli bi, zbog pandemije korona virusa, ove godine da budu skoro prepolovljeni. Naime, prošla godina je bila rekordna, sa 3,6 miliona turista i 10 miliona noćenja, uz rast od 8%. Ministar turizma Rasim Ljajić rekao je nedavno da je u 2019. ostvaren devizni priliv od 1,4 mlrd EUR.

Ipak, kako navode predstavnici turističkih agencija, deluje kao da bi ove godine Srbija mogla da računa na upola manje novca.

Turizam je i na globalnom nivou verovatno na prvom mestu, kada je reč o sektorima koji su trenutno pogođeni korona virusom, pa tako u Evropskoj uniji procenjuju da bi mogao da pretrpi pad do 70% i da će se najsporije oporavljati.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smatra da bi međunarodni turizam mogao da zabeleži pad prihoda od 45%.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE