Dejan Vasović, gradski arhitekta - Beograd će 2020. imati metro, još dva, tri mosta, obilaznicu...

Dejan Vasović

Beograd će za 10 godina biti šampion. Postojaće metro, koje god vrste, ali biće ga. Završiće se obilaznica... mostovi, pored ova dva na Adi i mosta Zemun–Borča, možda još jedan kod Vinče ili na špicu Ade Huje. Osposobićemo gradsku železnicu i nadam se da ćemo se navići da je koristimo- ovako gradski arhitekta Dejan Vasović vidi Beograd 2020. godine.

Deo ste tima koji počinje da menja Beograd, koliki je to izazov za vas?

- To je jedan od razloga da svaki dan idem radostan na posao, uprkos svim problemima. Ovaj tim, koji je oformio gradonačelnik, sebi je dao zadatak da gradi Beograd i da napravi uslove za generacije koje dolaze. Posle 30 godina gradi se prvi most, gradiće se i drugi, osposobljava se beogradska železnica, gradi se kanalizacija, obilaznica, rekonstruišu se glavne ulice.

Čime ste trenutno okupirani?

- Obezbeđivanjem uslova za izgradnju mosta Zemun–Borča, kao i izgradnjom dva centralna koloseka u stanici Prokop. Oni će omogućiti da se beogradski voz uspostavi u ritmu koji je jedini prihvatljiv za građane, u ritmu od oko 15 minuta između dve kompozicije.

Uskoro počinje i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra?

- Rekonstrukcija će biti složenija nego u Požeškoj ulici. Bulevar će praktično biti ponovo napravljen. Uradiće se potpuno nova podzemna infrastruktura; toplovod, vodovod, kanalizacija … Tramvajske šine biće izmeštene u sredinu i biće prilagođene da kasnije mogu da prihvate, ukoliko se donese takva odluka, laki šinski transport.

Bilo je mnogo polemike o tipu metroa koji će se graditi u Beogradu. Dokle se stiglo?

- Nadam se da ćemo ove godine doneti odluku. Konačnu reč daće stručnjaci. Pitanje je i šta Beograd sebi može da priušti. Metro je skup, kako izgradnja, tako i održavanje. Nije problem uzeti kredit i napraviti metro, ali treba posle obezbediti njegovo ispravno funkcionisanje. Teški metro je skuplji, i u izgradnji i u eksploataciji. Treba prvo i da iskoristimo potencijal beogradske železnice koji imamo.

Znači bliži smo "lakom" metrou?

- Grad se u prošlosti širio na dve strane, ka Batajnici i Konjarniku. Beograd je bio planiran kao linijski grad. Tokom `80. se gradi Banovo brdo, Žarkovo... tako da je grad dobio "trbuh", i sad je nemoguće uvesti samo jednu liniju metroa, već najmanje dve, a i to ne bi bilo dovoljno. Konačnu reč daće opet stručnjaci.

Hoće li se grad konačno "spustiti" na reke?

- Hoće, tamo gde može i gde postoji imovinsko-pravni osnov. Za to ima prostora kod Savskog amfiteatra i na Novom Beogradu, u blokovima 45 i 70. Postoje preduslovi da se stara železnička stanica, deo gde se održavaju vozovi, oslobodi i prebaci u Zemun. Izgradnjom železničkih stanica Prokop i Novi Beograd, nove autobuske stanice steći će se uslovi da se oslobodi ovaj veliki potencijal Beograda, ako bude bilo novca.

Moramo smanjiti broj vozila u centu

- Jedan od najvećih zagađivača u centru gradu su vozila, tako da je naš zadatak da to zagađenje smanjimo. Možda izgleda anahrono da grad zida saobraćajnice i mostove, ali to je zato što ih nemamo. Postigli bismo veliki uspeh ako uspemo da steknemo naviku da se manje vozimo kolima u centar grada, a da više koristimo gradski prevoz, koji grad mora da podigne na udoban nivo.

Moramo da "siđemo jedni drugima s glava"

- Najveći urbanistični problem je – nebriga! Nije stvar samo nešto napraviti, već to i održavati. Beograd je uvek bio dobro planiran. Tokom ‘90. su krenuli problemi, počeli smo jedni drugima da se „penjemo na glavu“ nadogradnjom, počela je divlja izgradnja, sve je podivljalo. Te godine su nas sve oštetile, ali oštećenja u izgrađenom gradskom tkivu su dugoročna. Naš posao jeste da ono što je izgrađeno mimo svakog plana uskladimo i ucrtamo u planove.

Budžet grada Beograda je 550 milona, a budžet Zagreba 900 miliona, a dva puta je manji grad. Ako ostanemo na 550 miliona, nama nema napretka. Stoga moramo puno da radimo.

Beograd ima nezgodu što ima uski tramvaj. U svetu je uglavnom širine 1,4 metara, a naš je jedan metar, zato je naše tramvaje teže nabaviti, pa su nešto skuplji, a i duži su rokovi isporuke.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "24 sata" od 6.01.2010.)