Izvor: eKapija | Petak, 03.04.2020.| 12:12
Izdvojite članak Odštampajte vest

Stručnjaci zadovoljni ekonomskim merama države, ali čekaju pojašnjenja i tačan datum primene

Ilustracija (Foto: Konstantin Chagin/shutterstock.com)
Mere državne pomoći koje je donela Vlada Srbije, ocenjene su kao dobre, te da donose izvesnost i očuvanje radnih mesta. Međutim, privrednici u Srbiji sada očekuju njihovo pojašnjenje i ono što je još važnije, tačan datum njihove primene, rečeno je na onlajn konferenciji "Biznis u izazovnim vremenima" održanoj u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM) i ICT Hub-a.

Kako je danas, 2. aprila, Privredna komora Srbije (PKS) najavila, u narednih nedelju dana trebalo bi da budu poznata i zvanična tumačenja seta ekonomskih mera, budući da je PKS već uputila zvaničnu inicijativu Vladi Republike Srbije, koja podstiče davanje jasnih instrukcija za poslodavce, zaposlene i građane.

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize PKS je rekao i da očekuje da prva isplata minimalaca bude sredinom maja a da je njegov utisak da će mere važiti od 1. aprila, ali da to, kako je istakao, nije zvanično odlučeno.

Predsednik SAM-a Dragoljub Damljanović, istakao je da su ekonomske mere dobre, te da su najviše usmerene na sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnike, kako bi prebrodili ovaj težak period.

- Prvi korak je napravljen i važno je da je biznis okruženje shvatilo da država želi da stane iza privrede. Ono što nedostaje je jasnoća u implementaciji mera, pojašnjenje kako će se sve tehnički primenjivati i nadam se da će to biti sledeći koraci – rekao je Damljanović.

On je rekao da državna isplata minimalca ima svrhu, a "pošto nije za april onda je bolje za maj, nego za jun".

- Znamo sa čim možemo da računamo i da se organizujemo za plate, bolje bi bilo u aprilu, ali dobro je i za maj - rekao je Damljanović.

On je napomenuo i da je potrebno uvesti fleksibilnost u Zakonu o radu kako bi se povećao procenat očuvanja radnih mesta.

Na pitanje kako komentariše uvedeni moratorijum na dividende, Damljanović je rekao da iako važi za sve, da se "najviše odnosi na strana preduzeća" i dodao da je to mera kako bi se sprečio odliv novca.


I banke podnele veliki deo tereta

Bankarstvo je jedna od industrija koja podnosi veliki teret svih mera za stabilizaciju poslovanja, a prvi korak koji je napravljen bio je vrlo konkretan – moratorijum na kredite u periodu od 90 dana.

Predrag Mihajlović, CEO OTP banke i predsednik UO udruženja banaka je rekao da je doprinos banaka preko 2 mlrd EUR koji su zamrznuti i koje banke neće naplatiti kroz kamatu ili glavnicu u narednih 90 dana.

- Ipak, važno je da čuvamo ljude, zaposlene, imamo odgovornost prema njima, ali i da obezbedimo nesmetano poslovanje. U ovom trenutku usporenija je kreditna aktivnost i analizom smo došli do podatka da je na nivou svih banaka 35% manje upita ka kreditnom birou. Klijenti su obazriviji, ne žele da se zadužuju. Kad dobiju jasna pravila ponašanja, opredeliće se tako i za konkretnije korake – rekao je Mihajlović.

On ističe da je primarni cilj da se održe i sačuvaju kompanije.

- Nije prioritet da se rade velike investicije. Sada je važno da veliki tržišni igrači na vreme ispunjavaju svoje obaveze prema kooperantima - istakao je Mihajlović.

Predsednica Izvršnog odbora AIB banke Jelena Galić rekla je da su se banke dobro organizovale i odreagovale na sve zahteve i očekivanja, kako bi korisnici mogli da nastave sa aktivnostima. Ona je napomenula da su sada u prvom planu digitalni kanali, e-banking i m-banking i da je to prilika da se veći deo društva usmeri ka njima.

- Banke su osposobile svoje mreže da budu na raspolaganju svim klijentima, da platni sistem funkcioniše, a pogotovo da se organizujemo da logistički svi penzioneri dobiju svoje penzije na vreme - rekla je ona.

Galić je istakla i da su kapitalizovanost i likvidnost najvažniji.

- Potrebno je da se fokusiramo na ova tri meseca i pomognemo privredi i građanstvu da prebrodi krizu. Važno je da svi plaćamo ono što možemo da platimo. Preporuka je da budemo solidarni, da ostavimo prostor najugroženijima i da mere primarno koristimo za ugrožene sektore - poručila je ona.

Podsetimo, ovo je treća po redu onaljn konferencija "Biznis u izazovnim vremenima - Ekonomske mere države prema privredi i uloga bankarskog sektora" koju je organizovala SAM u saradnji sa ICT Hub-om.

Teme na koju su panelisti diskutovali su ekonomske mere Vlade Srbije i uloga banaka u kriznim vremenima, naročito u implementaciji dela ekonomskih mera.

Razgovor su vodili Dejan Ranđić, član UO SAM-a, direktor DNA&ICT Hub-a i Kosta Andrić direktor ICT Hub.

S.Petrović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.