Izvor: Balkan Green Energy News | Četvrtak, 02.04.2020.| 12:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

KOPAČ: EU razmatra taksu na emisije ugljenika sa Zapadnog Balkana

Janez Kopač (Foto: YouTube/screenshot)
Članice Energetske zajednice (EZ) proteklh godina su preuzimale ključne pravne tekovine EU u energetici ali je Unija u poslednje dve godine intenzivirala politiku dekarbonizacije a ugovorne strane EZ nisu uhvatile korak, ocenio je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač i upozorio na moguće uvođenje takse na CO2 članicama EZ.

- Jaz između dve strane u pogledu energetske politike je sada gotovo nepremostiv - ocenio je Kopač u autorskom tekstu "Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi" koji je objavio portal balkangreenenergynews.com.

Analiza EZ je pokazala da ugalj dobija značajne subvencije koje narušavaju tržište, obrasce potrošnje i dugoročnu održivost energetskih sistema na Zapadnom Balkanu koji svi, osim albanskog, u velikoj meri zavise od uglja.

Direktne subvencije dostigle su više od pola milijarde evra u periodu 2015-2017, i , što je po Kopačevim rečima još gore, po jedinici instalisane snage su znatno veće nego za energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Indirektne subvencije takođe igraju veliku ulogu.

- Dve vrste subvencija koje su analizirane u studiji – poslovanje sa niskom ili negativnom stopom profitabilnosti i izostanak plaćanja emisija CO2, uz pretpostavku cene od 20 EUR po toni CO2 – dostigle su skoro milijardu evra godišnje u pet zemalja članica - naveo je Kopač.

Kako je dodao, s obzirom na veliki nivo subvencionisanja, proizvođači električne energije iz članica EZ na evropskom tržištu imaju komparativnu prednost i zato EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika kako bi otklonila tu nejednakost.

- Ako bi se takva mera uvela, mogla bi da zaustavi sve napore ka integraciji tržišta električne energije i vrati na početak čitav proces koji vodi EZ - ocenio je direktor Sekretarijata EZ.

On je rekao i da se se kao razlog za nastavak proizvodnje u zastarelim elektranama često navodi sigurnost snabdevanja.

Studija Sekretarijata pokazala je i da adekvatnost sistema neće biti ugrožena ako su tržišta električne energije u potpunosti integrisana i ako se postepeno uvodi prelazna taksa za emisije CO2.

- Postepeno uvođenje prelazne takse na CO2 bi odložilo ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj, i to dok članice EZ ne uđu u EU, kada će plaćati punu cenu CO2 emisija - napisao je Kopač.

Dosad je Crna Gora jedina uspostavila cenu za emisije CO2 - 24 EUR po toni.

Kopač je ocenio i da trenutna kriza izazvana COVID-19, koja je smanjila cene emisija CO2 na tržištu EU, pruža priliku za uvođenje sličnih shema u zemljama EZ.

Prema njegovim rečima, novi prihodi mogli bi da se iskoriste za energetsku efikasnost ili druge zelene mere a pođednko je važno i postepeno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija za ugalj i preusmeravanje uštede u mere za smanjenje energetskog siromaštva.

- Sada smo u krizi. Ali, u svakoj krizi postoji prilika. Bez obzira koji put vlade odluče da slede tokom sledećih meseci, ta odluka imaće dugotrajan efekat na budućnost zemalja i njihovih građana - zaključio je Kopač.

EZ je osnovana pre 15 godina kao glavni mehanizam za integraciju energetskih tržišta zemalja koje nisu članice EU u jedinstveno evropsko tržište energije.

Njene članice su EU i devet ugovornih strana - Albanija, BiH, Srbija, institucije u Prištini, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a status posmatrača imaju Jermenija, Norveška i Turska.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.