Izvor: eKapija | Utorak, 24.03.2020.| 08:34
Izdvojite članak Odštampajte vest

Fiskalni savet: Država da pomogne privredi, opravdan veći deficit zbog pandemije

Ilustracija (Foto: Suzana Obradović)
Najvažniji zadatak budžeta tokom pandemije izazvane virusom korona jeste da neposredno finanisira sve troškove borbe za živote i zdravlje građana Srbije. Uz to, budžet bi morao da ima važnu ulogu u umanjenju ekonomske štete za ugrožene građane i delove privrede koji će ovom krizom biti najviše pogođeni, saopštio je Fiskalni savet.

Fiskalni savet zato, kako su naveli, podržava jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga (dok traje kriza) čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno.

- Pandemija korona virusa imaće snažan negativan uticaj na svetsku ekonomiju i javne finansije većine zemalja uključujući i Srbiju. Oštar privredni pad koji se očekuje dovešće do automatskog smanjenja javnih prihoda, rasta budžetskog deficita i posledično do zaduživanja zemlje. U takvim uslovima Vlada mora da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta za sprovođenje mera pojačane zdravstvene zaštite stanovništva, što će još više povećati deficit i javni dug - navodi se.

Kako su saopštili iz Fiskalnog saveta, trošak ublažavanja ekonomskih posledica ove krize za privredu i stanovništvo bio bi treći ozbiljan udar na budžet koji će doći preko svega navedenog i jedino ga je moguće finansirati zaduživanjem države. Fiskalni savet, međutim, ocenjuje da jeste opravdano da država tokom trajanja ove krize deo sredstava opredeli za finansijsku podršku/poreske olakšice ekonomski ugroženim delovima stanovništva i privrede.

- Premda će taj trošak izvesno postati javni dug koji će kasnije otlaćivati svi građani, Srbija je zahvaljujući zdravim javnim finansijama trenutno u mogućnosti to da uradi - kažu iz Fisklnog saveta.

Mere Vlade za umanjenje ekonomske štete ove krize moraju, kako navode, biti racionalno usmerene na najugroženije delove stanovništva i privrede.

- Najugroženiji su trenutno zaposleni u privatnom sektoru koji bi mogli ostati bez posla i/ili primanja i
mala i srednja preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti. Trenutno nisu ugroženi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri jer oni imaju stabilne poslove i/ili stabilna primanja. Za njih je opravdano da država tokom trajanja epidemije obezbedi redovne prihode (nepromenjene plate i penzije) i da garantuje da neće biti otpuštanja iz javnog sektora dok traje kriza - saopštili su.

Davanje vanrednih sredstava ovim grupama stanovništva (poput jednokratne pomoći svim penzionerima) u osnovi je
neracionalno trošenje novca poreskih obveznika, jer predstavlja zaduživanje svih građana Srbije za mere koje neće imati značajan efekat za saniranje ekonomskih posledica krize, a neće otići ni trenutno najugroženijima, smatraju u Fisklanom savetu. Prema njihovom mišljenju, ovakve mere su neracionalne tim pre što je već usvojeno odlaganje plaćanja redovnih mesečnih obaveza koje će takođe predstavljati trošak za državu i javna preduzeća.

Mere Vlade moraju biti privremene. Sadašnja kriza, kako navode, suštinski se razlikuje od one iz 2008. godine. Izvor te krize bile su globalne finansijske i ekonomske neravnoteže koje su zahtevale relativno dugotrajan i spor oporavak i strukturne promene javnih politika. Novu krizu, međutim, izazvali su činioci koji su došli van ekonomije, pa će ona više ličiti na krize koje nastaju pod uticajem drugih prirodnih katastrofa (zemljotresi, poplave i drugo). To znači da će ekonomski pad biti oštar i nagao, ali bi privreda trebalo relativno brzo da počne da se oporavlja nakon završetka epidemije.

- Važno je zato osigurati to da se po završetku ove krize i javne finansije zajedno sa privredom vrate u ravnotežu, između ostalog da bi se mogao servisirati novonastali javni dug. Zbog toga država sada ne sme da poseže za strukturnim promenama politika poput smanjenja poreskih stopa, povraćaja dela PDV-a i dr. čak i ukoliko bi se to odnosilo na ograničen broj usluga ili proizvoda, niti za trajnim povećanjem rashoda. Pravac u kom je opravdano da se deluje u sadašnjim okolnostima jeste odlaganje određenih poreskih obaveza za preduzeća i stanovništvo koje te obaveze trenutno nisu u mogućnosti da plate, uz eventualnu jednokratnu i ograničenu finansijsku podršku najugroženijim - smatraju članovi Fiskalnog saveta.

Mere Vlade moraju da budu dobro ciljane i ne smeju da dovedu do privilegovanog položaja pojedinih preduzeća. Cilj fiskalnih mera koje je sada opravdano usvajati, kako kažu, jeste da se umanji ekonomska šteta koju će epidemija da izazove.

- To znači da je potrebno i opravdano spasavati samo one poslove i preduzeća koji su privremeno u ozbiljnim problemima, a koja će nakon završetka krize moći održivo da posluju. Takvim preduzećima potrebno je što pre poslati jasnu i odlučnu poruku da je Vlada spremna da snosi deo troška njihovog preživljavanja tokom krize i po cenu osetnog povećanja javnog duga. Na ovaj način će se izbeći prekomerno i (dugoročno) nepotrebno gašenje velikog
broja radnih mesta i preduzeća. Pojavu određenih lobističkih grupa koje se u ovakvoj situaciji zalažu za dobijanje trajnijih poreskih privilegija, međutim, trebalo bi u korenu saseći - navedeno je.

Fiskalni savet podržava i podstiče Vladu u nastojanjima da ublaži ekonomsku neizvesnost, čak i po cenu snažnijeg zaduživanja države. Ekonomska neizvesnost predstavlja, kako je saopšteno, uz brigu o zdravlju, veliko opterećenje za jedan deo stanovnika Srbije i opravdana je finansijska intervencija Vlade – pod uslovom da se ta sredstva usmere racionalno i efikasno.

- Cena potrebnih mera biće gotovo izvesno visoka, ali ju je opravdano platiti kako bi privatni sektor prošao kroz ovu (privremenu) krizu sa što manje posledica, odnosno da bi sutra svojim poslovanjem i plaćanjem poreza omogućio vraćanje novonastalog javnog duga - zaključio je Fiskalni savet.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.