Izvor: eKapija | Ponedeljak, 23.03.2020.| 09:25
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako treba da izgleda turistički marketing u doba krize?

Ilustracija (Foto: Anton Violin/shutterstock.com)
Turistički sektor u čitavom svetu prvi je osetio krizu zbog pandemije virusa Covid-19. I u Srbiji su odložena sva putovanja do 15. maja, a zaposleni u turizmu svakodnevno očekuju konkretne mere države i resornog ministarstva prema turističkoj delatnosti. Za promociju turističkih proizvoda kao što su putovanja u vremenu pandemije, bolesti i zatvorenih granica sada nije vreme. Ali to ne znači da se treba stati sa promocijom, već da ne treba promovisati ono što u datom trenutku nije ni prikladno ni izvodljivo, kaže za eKapiju Milan Stojković, direktor agencije Etourism Consulting.

- Marketinške aktivnosti treba usmeriti na promociju lepih predela, destinacija, prenosti vrhunske doživljaje, pričati lepe priče - sve ono što čini turizam najlepšom delatnošću. Nije potrebno kreirati skupe TV spotove, dovoljno je jednostavno održati aktivnost na društvenim mrežama. Ne samo da će ljudima biti drago da isprate ovakve promotivne sadržaje, jer će im skrenuti na kratko misli sa aktuelnih dešavanja i podsetiti na vreme kada smo mogli slobodno putovati i uživati, već će ove aktivnosti nagomilati želju i umnogome povećati turističku tražnju što će svima u delatnosti doneti više posla i brži oporavak u periodu posle krize – navodi Stojković.

Prema njegovim rečima postoji mogućnost za oporavak tržišta, ukoliko bi se kriza završila do juna.

- U kontaktu sam sa veliki brojem turističkih privrednika ovih dana. Sve njihove nade su usmerene upravo na to - da se kriza završi do juna. U tom slučaju neće biti sve izgubljeno. Neki predviđaju manjak tražnje i pad cena, drugi pak ukazuju na mogući rast cena i nagli porast tražnje. Teško je baviti se takvim predviđanima, sigurno je da će tržište biti uzdrmano, ali bih ja, iz ove pozicije, bio svakako presrećan ako bismo u junu pričali o bilo kakvim turističkim kretanjima – kaže Stojković.

Turistički radnici, prema njegvom rečima ovo vreme treba da iskoriste da srede sve u poslovanju za šta nije bilo vremena u redovnim okolnostima.

- Idelno je vreme za detaljno čišćenje objekata, zamenu određenih elemenata enterijera i sličnih radova – kaže.

Ipak, kako navodi, sada je pravo vreme da se turistički radnici međusobno udruže radi razmene iskustava, saveta i međusobne edukacije.

- S tim u vezi sam već pokrenuo Facebook grupu pod nazivom Turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo koja je za kratko vreme okupila više od 600 članova i u kojoj turistički poslenici možda prvi put zaista počinju komunicirati međusobno i deliti vredne savete i informacije. To je ono što je bilo potrebno ovoj delatnosti i pre nego što je nastupila pandemija – ističe direktor agencije Etourism Consulting.

U okviru grupe pokrenuta je i inicijativa međusobne edukacije gde će članovi sa bogatim iskustvom u branši pokloniti deo svog vrednog i praktičnog znanja kolegama iz grupe putem video lekcija.

- Ja ću dati doprinos članovima raznim savetima za rad njihovih sajtova i web marketinga, s obzirom na to da je to ono u čemu sam se specijalizovao, a zamoliću i druge ljude od iskustva da učine isto i da tako pokrijemo više oblasti koje su ljudima najbitnije.

Prema njegovim rečima, manji i srednji turistički privrednici u ovom slučaju mogu imati prednost jer će se brže prilagoditi novonastalim promenama, naravno ako budu znali to da iskoriste.

- Veći sistemi se teže menjaju i adaptiraju, nisu fleksibilni, i ako ne započnu već sada raditi na svojoj internoj reorganizaciji, edukaciji i unapređenju poslovanja i usluge, verovatno će biti u problemu – kaže Stojković.


Iščekivanje mera države

Brojna udruženja, među kojima su HORES i Yuta, već su Vladi poslala ispred Privredne komore Srbije zvanične predloge i inicijative koje bi se mogle primeniti kako bi se na kriznim štabovima razmotrile mere finansijske pomoći i olakšica za sektor ugostiteljstva i turizma.

Predlozi mera pomoći se odnose na hotele i druge smeštajne objekte, turističke agencije, organizatore događaja, ali i klubove, restorane i kafiće.

Među predlozima su oslobađanje plaćanja poreza na zarade zaposlenih ili jednokratna finansijska pomoć po zaposlenom, kao i odlaganje plaćanja usluga prema javno-komunalnim preduzećima. Pominju se i beskamatni krediti, oslobađanje od brojnih drugih troškova, naročito za ugostiteljske objekte, oslobađanje od obaveza prema finansijskim institucijama, uvođenje vrednosnih vaučera za turističke agencije i drugo.

- Smatram da ove mere treba što pre usvojiti kako bi se turistički privrednici suzdržali od nepopularnih mera otpuštanja radnika i neplaćenog odsustva, što se već uveliko dešava u celoj državi. Sigurno je da nadležnima turizam nije prioritet u ovako teškoj situaciji, ali je hitno usvajanje mera neophodno kako bi se sprečile dalja otpuštanja ljudi i kako bi se umirli i poslodavci i zaposleni u turizmu, kao i sami turisti koji, takođe, imaju svoja potraživanja – navodi naš sagovornik.

Turizam je osetljiva delatnost koja obično prva strada u teškim vremenima, ali i gotovo uvek prva zabeleži rast nakon krize i postaje motor budućeg razvoja.

- Zato se turizmu ne smeju okrenuti leđa. Hitne mere države su zapravo investicija za period nakon pandemije. Moramo očuvati radna mesta i likvidne hotele, agencije, restorane i druge objekte – zaključuje Stojković.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.