Izvor: Tanjug | Petak, 20.03.2020.| 11:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ekonomisti predlažu olakšice za kompanije koje ne otpuštaju radnike

Ilustracija (Foto: Edhar/shutterstock.com)
Ekonomisti smatraju da bi odlaganje poreskih obaveza preduzećima, usled epidemije koronavirusa, mogla biti uslovljena time da firme zadrže zaposlene na nivou koji je postojao pre pojave epidemije.

Za ublažavanje ekonomskih posledica na privredu, mere države trebalo da budu fokusirane na privredu i građane koji su najviše pogođeni epidemijom, smatraju autori najnovijeg broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

- Odobravanje privremenih poreskih olakšica i oslobađanja za preduzeća u delatnostima koja su posebno pogođena epidemijom, kao što su hotelijerska preduzeća i preduzeća koja se bave prevozom roba i putnika bi doprinelo da ova preduzeća premoste problem likvidnosti do početka opravka privrede - navodi se u saopštenju.

Takve olakšice bi mogle, smatraju, da obuhavataju oslobađanje od poreza na imovinu u periodu trajanja epidemije preduzeća iz oblasti hotelijerstva, odlaganje plaćanja poreza na zarade i socijalnih doprinosa za zaposlene koji nisu radili u periodu epidemije.

Država bi mogla, dodaju, da formira fond iz koga bi odobravala vanrednu socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da dolaze na posao.

Kada je reč o ekonomskim prognozama, smatraju da ukoliko bi se epidemija koronavirusa završila tokom prve polovine godine, očekuju da bi BDP države u celoj godini mogao da ostvari rast od oko 2% umesto planiranih 4%.

Godišnji rast od 2%, smatraju, bi bio rezultat usporavanja privrede u prvom kvartalu, snažnog pada u drugom kvartalu i relativno snažnog oporavka u drugoj polovini ove godine.

Kako se navodi u saopštenju, autori ovog izdanja smatraju da, iako je negativan uticaj epidemije na privredu Srbije sasvim izvestan, veličinu negativnog uticaja nije moguće pouzdano proceniti.

Razlog za to je, kako navode, što su ključne karakteristike epidemije neizvesne, odnosno nije poznata dužina njenog trajanja, ni ukupan broj ljudi koji će biti zaražen u Srbiji, i zemljama njenim ključnim ekonomskim partnerima kao ni broj ljudi koji će biti u karantinu...

Takođe, navode, za sada su samo delimično poznate mere koje će u Srbiji i zemljama našim glavnim ekonomskim partnerima biti preduzete kako bi se ublažili efekti epidemije na privredu.

Sporiji rast BDP ali i smanjenje domaće tražnje i pogoršanje likvidnosti poreskih obveznika imaće za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita na oko 1,5% BDP, navodi se u saopštenju.

- Fiskalni deficit će dodatno porasti zbog troškova koji su direktno usmereni na suzbijanje epidemije (rast troškova zdravstva, bezbednosnih službi...) kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu.

Epidemija bi, prema njihovoj oceni, mogla da utiče na usporavanje realizacije javnih investicija zbog bolesti radnika, uvođenja karantina, nemogućnosti nabavke određenih inputa, pa bi rashodi države po tom osnovu mogli da budu manji nego što je planirano.

- Uzimajući u obzir sve faktore koji utiču na poreze i rashode ocenjujemo da bi fiskalni deficit u 2020. godini mogao da iznosi 2-2,5% BDP - navodi se u saopštenju.

Ukoliko bi epidemija trajala tokom cele 2020. godine, negativni efekti na privredu bi bili, kažu, još snažniji, a privreda Srbije bi, prema tom scenariju, ušla u recesiju.

- BDP bi opao, dok bi fiskalni deficit bio preko 3 odsto BDP. Dugotrajnija epidemija bi uticala na značajnije smanjenje stranih direktnih investicija u Srbiju, čiji bi pad skoro sigurno bio veći od smanjenja deficita u tekućem platnom bilansu, usled čega bi se devizne rezerve značajno smanjile, dok bi se pojačali pritisci na slabljenje dinara.

Ocenjuju da se važno pitanje odnosi se na to koliko će biti dugotrajne posledice epidemije na privredu Srbije i drugih zemalja.

- Pretpostavljajući da će epidemija biti okončana u toku ove godine negativan uticaj epidemije na privredu bi bio kratkotrajan, što znači da bi se okončao ubrzo nakon završetka epidemije - smatraju ekonomisti.

Privreda Srbije bi se u narednoj godine, dodaju, velikim delom oporavila od negativnih efekta epidemije, uz relativno visoku stopu rasta.

Uticaj epidemije na privredu sličan je, kažu, uticaju drugih prirodnih katastrofa kao što su velike poplave ili suše, koje izazivaju veliki pad privrede u godini u kojoj se dogode, ali već u narednoj godine sledi snažan oporavak.

Priroda usporavanja ili pada privredne aktivnosti usled epidemije se, navode, suštinski razlikuje od recesije koja je rezultat unutrašnjih problema privrednog sistema, kao što je to bio slučaj sa velikom recesijom iz 2008-2009. godine.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.