Izvor: eKapija | Utorak, 13.10.2020.| 15:51
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako arhitektura učestvuje u stvaranju profita investicije?

(Foto: urfin/shutterstock.com)
Gradnja u Srbiji je na rekordnom nivou i sa tom konstatacijom saglasni su svi činioci. Arhitektura neizostavno učestvuje u stvaranju profita. Međutim, baš u ovakvim tržišnim okolnostima uticaj arhitekture na profit je malo vidljiv. Zbog toga se često od strane šire javnosti ali i klijenata arhitektura doživljava kao instrument ulepšavanja, a ne kao artikulišući činilac investicije što po svojoj definiciji jeste, kaže za eKapiju Lela Alempijević, izvršni direktor i partner arhitektonskog studija Zabriskie.

Arhitektonski studio Zabriskie bavi se pretežno komercijalnom arhitekturom i projektovanjem stambenih i poslovnih kompleksa, a projekti na kojima su angažovani predmet su investcionih ciklusa klijenata. Kako ističe naša sagovornica, klijenti stoga imaju dva najčešća i ultimativna zahteva:
- Prvi da se arhitektonskim rešenjem ostvare maksimalne prodajne tj. površine za rentiranje koje urbanistički planovi dopuštaju, a drugi je da se ostvare tipologije stanova ili poslovnih prostora po zahtevu tržišta – kaže Alempijević.

Neretko se, kako navodi, dešava da ahitektonska analiza lokacije pokaže da je moguće dobiti kvalitetnija funkcionalna rešenja ukoliko se ne maksimiziraju prodajne kvadrature.

- Međutim, do sada se nije dogodilo da se klijenti odreknu prodajnih kvadrata za račun drugih kvaliteta. Razlog je tržišne prirode, jer cena zemljišta presudno utiče na cenu prodajnog kvadrata. Na tržištu nekretnina je još uvek dominantno formiranje cene po kvadratu, a ne po ukupnom vrednosnom sklopu nekretnine. Drugi razlog je što je potražnja za nekretninama veća od ponude, pa se uglavnom sve što se izgradi relativno brzo proda - rekla je Alempijević.

- Ove okolnosti rezultiraju time da je trenutno mnogo generičke arhitekture koja zadovoljava skoro pa samo maksimalnu kvadraturu i tržišne tipologije. Mi arhitekte, željno čekamo buduće tržišne okolnosti, u kojima će se naši klijenti takmičiti za prodati kvadrat, pa će kvalitet prostorne organizacije, materijalizacije, primena novih tehnologija, jezik savremene arhitekture i inovacija biti prepoznati čak i kao presudni momenti za stvaranje profita, kao što je to slučaj u ekonomski razvijenijim sredinama. Takav trenutak zasigurno dolazi i u Beograd, a u našem birou radimo na tome da ga dočekamo spremni - navodi Alempijević.

Lela Alempijević
Lela Alempijević (Foto: Stefan Kršanin)

U Beogradu je rastući trend gradnje visokih objekata, a kako kaže Alempijević, to je posledica nedostatka slobodnih lokacija i porasta cene zemljišta, pa su visoke zgrade neminovnost za velike gradove.

- Najveća prednost života i rada u visokim zgradama, je ta što se aktivnosti podižu iznad zone buke, zagađenja, vizure postaju atraktivnije, ali se istovremeno boravak ljudi udaljava od tla. Udaljavanje od tla i prirode, odnos prema otvorenim prostorima za boravak, kao i pitanje mogućnosti zadovoljenja socijalne integracije uz nužnost fizičkog dinstanciranja korisnika, će zasigurno biti nove teme u svetlu epidemije covid. I investitori i arhitekti treba da prepoznaju i daju odgovore na zahteve korisnika koje je covid doneo stanovanju, poslovanju, javnim i svim drugim gradskim funkcijama.

Kada će i u kojoj meri Beograd biti izložen novim globalnim trendovima ostaje da vidimo, ali mnoge, pa i ove teme tiču se urbanističkih planova. Svedoci smo slučajeva da se planovi menjaju sa motivacijom da se izađe u susret zahtevima kapitala. Takva težnja je sasvim u redu zato što je grad i ekonomski artefakt ističe Alempijević.

Međutim veoma je važno da se time ne izuzimaju pitanja konteksta tj. zdrave postavke objekta koja će omogućiti različite aktivnosti, animiranje čitavog dela grada novom arhitekturom, sadržajima i funkcijama koje podižu vrednost korišćenja, a time posredno i dugoročno vrednost uloženog kapitala navodi Alempijević.

Poznato je da u Beogradu ima objekata koji su pojedinačno uspešno artikliulisani ali nisu zaživeli u okruženju i zajednica ih nije prihvatila.

- Moglo bi se reći da svaki novi objekat u gradu otvara jednu diskusiju sa okruženjem. Ona može biti bespogovorno prihvatanje konteksta, može biti konflikt koji stimuliše promene i razvoj, ali i konflikt koji zatvara nove mogućnosti. U ovom delu arhitektura i arhitekte imaju značajnu ulogu, utoliko pre, jer klijentima ovaj aspekt nije čitljiv kroz ulazne ekonomske činioce jer postaje relevantan tek tokom eksploatacije investicije u konkretnom okruženju, ali itekako ima uticaja na profit - zaključuje Alempijević.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE