Đubriva za uzgoj žitarica za ishranu svinja uzrokuju veću koncentraciju nitrata u podzemnim vodama u Nemačkoj

Evropska komisija 2017. godine tužila je Nemačku zbog prekomernog nivoa nitrata u podzemnim vodama, a nova studija nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) је otkrila da je to povećanje povezano s poljoprivredom, odnosno sa tovom životinja.

Nivoi nitrata niži su u šumskim i livadskim područjima, a značajno veće vrednosti zabeležene su na poljoprivrednim područjima u kojima je prosek nivoa ovih hemijskih jedinjenja oko 28%, u odnosu na nacionalni prosek od samo 18% U nekim područjima rezultati istraživanja bili su zastrašujući, jer je koncentracija zagađenja premašila do sedam puta dozvoljenu maksimalnu vrednost koja iznosi 50 mg/l.

U Nemačkoj se rasprava o ovoj činjenici sve više zahuktava, jer poljoprivrednici smatraju da Vlada šalje vrednosti samo iz svog sektora. Uprkos tome, kako piše Euractiv, imaju saznanja da se neke članice Evropske unije ne pridržavaju pravila i prijavljuju niže nivoe nitrata izmerene u šumama.

Prema istraživanju DIW-a oko 50% azotnih jedinjenja koji se nalaze u tlu pripisuju se ovome sektoru. Osim toga, lokalni uslovi poput brzine protoka vode i svojstva zemljišta takođe uzrokuju povećan nivo nitrata na određenim mestima.

Najviša koncentracija ovoga jedinjenja pokazala se u saveznim nemačkim državama koje tove svinje. Đubrivo koje se koristi u uzgoju žitarica za ishranu svinja, pretvara se u tlu u nitrat koji se zatim nakuplja u podzemnim i površinskim vodama. Prema nalazima istraživača, veća gustoća jedinjenja pokazala se kod veće populacije svinja, dok je u ostalim sektorima stočarstva koncentracija bila na normalnom nivou.

Iako je Nemačka značajno pooštrila propise o đubrenju, obnavljanje podzemnih voda odvija se jako sporo, a analize koje se sprovode konstatno stagniraju. Kako bi sprečili moguće novčane kazne, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine posednjih meseci radilo je na izmeni uredbe o đubrenju, koju su zatim predali Evropskoj komisiji. Ako je ona potvrdi, nova stroža pravila na snagu bi mogla stupiti već početkom leta. Posle toga će biti odlučeno hoće li postupak obustaviti ili ne.

U poslednjih nekoliko godina ostale su države članice uspešno smanjile višak nitrata. Danska je, na primer, smanjila višak azota za 37% između 1980. i 2007. godine, nakon što je uvela stroža pravila i uvela takozvani registar đubriva.

I u Holandiji je potražnja za azotnim đubrivima pala za približno polovinu između 1990. i 2012. godine, kada je uvedena gornja granica đubrenja.

- U svakom slučaju, smanjenje nitrata nije se dogodilo preko noći i drugim zemljama trebalo je 20 do 30 godina- zaključuje Greta Sunderman, jedna od autorki studije DIW-a.