Ne postoji evidencija o tome ko obrađuje zemlju, a ko je izdaje - Hektar u Vojvodini i do 500 EUR

U našoj zemlji ne postoji evidencija o tome ko obrađuje svoju zemlju, a ko je izdaje.

Na području opštine Srbobran, po proceni savetnika za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine Petra Radića, trećinu njiva obrađuju arendaši, ali to ne znači da je tako i u drugim lokalnim samoupravama.

Trenutno, ističe Radić, imamo registrovanih oko 565.000 poljoprivrednih gazdinstava, a pre pet godina bilo ih je 100.000 više.

- U Crepaji čak 70% njiva od ukupno 15.000 jutara rade zakupci – kaže Nenad Manić iz udruženja Banatski paori i navodi da njive u arendu ne izdaju samo staračka domaćinstva, već i mali poljoprivrednici s dva-tri jutra zemlje, kojima je isplativija arenda nego da obrađuju zemlju.

Dodaje da kod arende nema rizika ni usled klimatskih promena ni u pogledu cena useva:

- Zemljoradnici ne moraju da strepe kakav će prinos doneti usev ni koliko će koštati kada dospe za tržište, pa se zemlja u Crepaji izdaje uglavnom velikim poljoprivrednicima, koji imaju savremenu mehanizaciju i ostvaruju povoljnije uslove prilikom plaćanja troškova zaštitnih sredstava. Atar u Crpaji graniči se s njivama u katastarskim opštinama Pančevo, Alibunar i Opovo, pa veliki poljoprivrednici i na tim područjima uzimaju zemlju u arendu, uglavnom za suvo ratarnje.U Crepeji hektar uzet u arendu košta od 450 EUR do 500 EUR.

Kiš: Mora se znati ko obrađuje zemlju

Poljoprivredna udruženja, naglašava predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Кiš, ukazuju na to da se moraju razvrstati oni koji obrađuju zemlju od koje ostvaruju egzistenciju od onih koji je se bave drugim zanimanjima, a zemlju na svom imenu izdaju u arendu, koja im predstavlja dodatni godišnji prihod.

- Zahtevali smo ranije da se uradi evidencija o tome i da oni koji obrađuju zemlju budu upisani kao pravi poljoprivredni proizvođači i na osnovu toga dobiju subvencije, jer sada i arendaši-poljoprivrednici i vlasnici zemlje koju ne obrađuju imaju pravo na subvencije i dizel-gorivo – navodi Кiš.

Arenda na severu Bačke od 10.000 do 20.000 dinara po jutru

Zvanična statistika, kaže on, pokazuje da domaći paori umesto pet hektara u proseku sve do pre nekoliko godina, sada obrađuju 12,7 i najmanje još toliko uzimaju u zakup.

– Visina arende je stvar međusobnog dogovora vlasnika i zemljoradnika, jer se prilikom ugovaranja cene ne uzima u obzir samo kvalitet zemlje i blizina njive već i subvencije koje daje država. Vlasnik koji ne obrađuje zemlju ne mora da registruje gazdinstvo, pošto to umesto njega može uraditi arendaš, pa se i na osnovu toga pravi cena koštanja arende. Ako zakupac uzme podsticaj za sebe, arenda je skuplja, ili je jeftinija ako ga primi vlasnik koji ne obrađuje svoju njivu – objašnjava Кiš.

Kaže da se na severu Bačke arenda po jutru kreće od 10.000 do 20.000 dinara. Umesto novca, ima primera da arendaši daju od 600 do 1.200 kilograma žita po jutru.