Izvor: eKapija | Utorak, 25.02.2020.| 18:05
Izdvojite članak Odštampajte vest

PKS predložila mere za smanjenje zagađenja vazduha - Gasifikacija i biomasa deo rešenja

Ilustracija (Foto: Svietlieisha Olena/shutterstock.com)
Gasifikacija gradova i opština uvođenjem podsticajnih mera za kupovinu novih, visokoefikasnih peći i kotlova, i donošenje pravilnika o minimalnim tehničkim zahtevima za čvrsta goriva na bazi drvne biomase, deo je rešenja i hitnih mera koje bi mogle da utiču na smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije na okruglom stolu koji su organizovale Grupacija za gas i Grupacija za obnovljive izvore energije PKS.

Prirodni gas kao energent budućnosti, odnosno 21. veka i obnovljivi izvori energije su oni koji mogu Srbiji da donesu boljitak u smislu smanjenja zagađenja vazduha, vode i zemljišta, smatra Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS.

U diskusiji su učestvovali predstavnici PKS, učesnici na energetskom tržištu Srbije, snabdevači gasa, proizvođači čvrstih goriva na bazi biomase, kao i proizvođači uređaja za sagorevanje čvrstih goriva na bazi biomase, koji su predložili mere sa ciljem smanjena zagađenja vazduha u gradovima u Srbiji. PKS će predloge mera uputiti nadležnim institucijama i ministarstvima, saopšteno je iz Komore.

Predloženo je uspostavljanje pariteta cena energenata i svođenje jedinične cene na kWh kod svih energenata i energije i dovođenje cene prirodnog gasa u regulatorne okvire, definisanje i uvođenje podsticajnih mera za kupovinu novih, visokoefikasnih peći i kotlova u domaćinstvima smanjenjem ili postepenim ukidanjem PDV, taksi i administrativnih troškova, kao i kroz direktne podsticaje. To su formiranje i otvaranje Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, osim za javne, i za druge korisnike, kao i subvencionisanje kupovine energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo putem dodele vaučera i dotacija.

Kako su istakli učesnici okruglog stola u PKS, neophodno je precizno definisati ove podsticajne mere za sve procese supstitucije energenata.

Jedan od predloga jeste i usvajanje operativnog plana širenja gasne distributivne mreže uz definisanje obaveza i rokova za sve učesnike u procesu izgradnje. Lokalne samouprave bile bi zadužene za donošenja planske dokumentacije, izdavanje potrebnih dozvola i saglasnosti po ubrzanoj proceduri i uz niže takse, kao i za rigorozan nadzor nad izvođačima i kontrolu dinamike izgradnje.

Intenzivna kampanja o važnosti zaštite životne sredine, isticanjem najbitnijih ekoloških mera, kao i donošenje Pravilnika o minimalnim tehničkim zahtevima za čvrsta goriva na bazi drvne biomase, takođe su deo mera usmerenih na smanjenje zagađenja u Srbiji. Pravilnik je preduslov i za uspostavljanje konkurentnog tržišta ovih energenata, uvođenje svih tokova trgovine/prodaje u legalne tokove kao i uvođenje sistema nadzora i kontrole ovih proizvoda prilikom stavljanja na tržište.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić navodi da je Srbija od uvođenja niže stope PDV od 10%, umesto dotadašnjih 20, imala pozitivne efekte na povećanje korišćenja peleta. Ovom vladinom merom došlo je do zaustavljanja izvoza ovog strateškog energenta ali i njegovog većeg učešća u energetskom miksu Srbije, čime smo postali lider u potrošnji peleta u regionu.

Glavonjić je apelovao na više od milion domaćinstva u Srbiji koja koriste ogrevno drvo, da koriste prosušeno i suvo drvo, umesto sirovog jer se na taj način dobije više toplote, manji su troškovi i manje su emisije ugljen-monoksida i azotovih oksida, praškastidž materija što direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha.

Predsednik Grupacije za obnovljive izvore energije Mladen Stojadinović istakao je da se u Srbiji u 2019. godini proizvelo oko 400 000 tona visokokvalitetnog peleta, da je svega 20 odsto izvezeno na druga tržišta, ali da je suština da se kvalitetno drvno gorivo mora sagoreti u pećima koje mogu da ispolje (transformišu) sav energetski potencijal ovog ekološkog goriva. Tada su jedino vidljivi i potpuni ekonomski efekti.

Dobar primer je prelazak sa sistema centralnog grejanja na grejanje biomasom poslovnog prostora od 2600 m3 što je donelo uštedu od oko 14.000 EUR godišnje. Založio se i za uspostavljanje mehanizama podsticaja kako za kupovinu visokoefikasnih peći tako i za uspostavljanje takozvanih energetskih zasada kao odgovor na sve veći pritisak drvne industrije na ograničene resurse šuma Srbije. Podsticaji mogu biti i iz namenskih budžetskih sredstava, ali i iz fondova EU za koje država treba aplicirati. Dobar primer je i Zeleni plan EU koji za zemlje Balkana ima liniju sa značajnim sredstvima, a postoji i zainteresovanost domaćih proizvođača drvnih goriva da sufinansiraju projekte energetskih zasada.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.